VJESNIK 20. (ZAGREB, 1918.)
Strana - Sveska 1. i 2. - 94
.94 који се сиомиње у истој листини са Станом (Miklošić, Monumenta SerbiCa, стр. 224.) суируг Станин и да ли реч Владвцв значи кћер Јурјеву и Станину Владику, UITO би било веројатно, јер се и Јурјева мати звала слично, Владислава. — По Клајићу имао je Дабиша и једног сина (Vj. Klaić, Povjest Bosne), али у савременим изворима нисам могао да нађем томе потврде. Није несумњиво јасна родбинска веза СтеФана Остоје сирам осталих чланова породице Котроманића. Оетојин син СтеФан Томаш назива 1444. године Твртка II. својим стрицем (Arkiv za povj. jug. I. стр. 38), те на темељу тога неки писци држс, да je Остоја био незаконити син Твртка I. Други онет пишу, да je и Твртко II. био незаконити син Твртка I. У земљи, где je господарило трн вере, патаренска, православна и католичка и где je ирелаз из једне вере у другу била свакидашња нојава, тешко je делити незакониту децу од законите. По католичким назорима била су сва некатоличка деца незаконита. Није јасна личност ни Вук Банић Котроманић, који се сиомиње 1422—1428 (Jorga, Notes et extrais etc. II., стр. 207.—244.) Да ли je он потомак Тврткова брата СтеФана Вука или можда Тврткова стрица Нинослава? Крал.еви босански при крају XIV. и почетком XV. столећа тако рећи нигде се и не спомињу upe него што дођу на престо. Судбина и незнатнијих племића босанских може се пратити кроз разне мене и догађаје, a о краљевима СтеФану Дабиши, СтеФану Остоји, СтеФану Твртку II. Твртковићу и касније о СтеФану Томашу нема пре доласка њихова на престо нигде ни сномена те je услед тога тешко ухватити међу Котроманићима родбинску везу. Бр. 4. Мрњачевићи. Код Мрњачевића сам унео у генеалошку таблицу Иванигаа као трећег сина крал^а Вукашина. Овог Иваниша Јиречек не спомиње у својој Историји Срба, мада je ван сваке сумње, да je ова личност ностојала (Стојановић, Стари српски samicu и натпиеи, I, стр. 58 и III. стр. 80). Од кћери Вукашинових знам само за Оливеру, прву супругу Ђуре Балшића, о осталима ми није ништа друго познато осим тога, да je имао више кћери (о. с. I, стр. 58). Бр. 5. Лазаревићи. Кћи кнеза Лазара, удата за бугарског цара Шишмана, није до сада била no имену позната. Јорга у свом делу Notes et extrais роџг servir a l'histoire des croisades au XV. siecle, II, стр. 562 назива ову сестру Стеванову Еудоксијом, на стр. 238 пише, да joj je супруг био Шишман, Грк те и синове њезине назива Грцима. Ставио сам и њу у генеалогију Лазаревића, али са резервом, јер ми изгледа, да Јорга ову Еудоксију, можда рођаку супруге де-