VJESNIK 20. (ZAGREB, 1918.)

Strana - Sveska 1. i 2. - 95

95 снота Стевана или деспота Ђурђа, нетачно назива сестром деенота Стевана. Бр. 6. Балшићи. У генеалогији Балшића ставио сам као.другу кћерку Балше III. Тодору, супругу Петра Војсалића. До ње сам дошао комбинацијом. Удовица Сандаљева Јелсна спомиље у тестаменту, начињеном 25. нов. 1442 „и Тодор« моњи 8н#чи"це дд с« дл исгаслсцк нд пллккиои ТКЛННЦЕ и прсген, У кол\ i« кдл\ : слфннк н гедднк KKIAMSЖЛЦК." (Mon. Serb. стр. 415). Унука Јслснина могла je бити само кћи њеног сина Балше III, јер од другог супруга није у onhe имала деце, a од првог Ђурђа Страцимировића имала je додуше више синова, али остали поумираше у дечјим годинама и само Балша остаде на животу до мужевног доба. Једна кћи Балше III, Јелена, удата je била за херцега Стјепана. Дубровчани пошаљу херцегу Стјепану 12. априла 1445. лечника „ad medicandum sororem uxoris dicti Stiepani, uxorem vaivode Petri Voisalich, infirmam". Ова „soror uxoris dicti Stiepani" не може нико други бити него „унучица Тодора", јер да je Јелена Сандаљевица имала још коју унуку осим Јелеие Стјенанове и Тодоре, она би се и ње сетила у свом тестаменту. Отуда, ето, дознајемо, да je Тодора била удата за Петра Војсалића. Тврдња дра Ђуре Трухелке, да je Петар Војсалић имао за жену Бољу, кћерку Арбанаса Закарије в супруге му Боже, није тачна (Grobnica bosanskog tepčije Batala, Glasnik'zem. muzeja XXVII стр. 374). Трухелка je једноставно заменио војводу Петра (Војсалића) са једним другим војводом Петром (Павловићем, сином Радослава Павловића). Бр. 7. Бранковићи. Опћенито се узимало, према српским летоииеачким белешкама, да je Вук Бранковић умро 6. октобра 1398. Овај датум je ставио и проФ. Јиречек у својој Историји Срба као дан смрти Вукашинове (о. с. II. стр. 135). Међутим Јорга допоси једну савремену белешку дубровачког већа од 16. јула 1398, у KOJOJ се Mapa назива тада већ удовицом Вука Бранковића. Према томе Вукова смрт није се догодила 1398. него 6. окт. 1397. године. Исто тако Јиречек зна за ћесара Гргура, Вукова брата, само толико, да се спомиње у једном натиису у ман. Зауму 1361. године (Јиречек, о. с. I, стр. 416). Из горње Јоргине белешке дознајемо, да je Гргур био ожењен и да му je жена Теодора г. 1398. живела код своје јетрве Mape Бранковић као удовица. Генеалошку таблицу -Бранковића доноси Талоци на стр. 123. свога дела „Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter", али ca пуно погрешака. Он иише, да je Вук Бранковић умро 1399. место 1397., да je његов син Гргур умро 1415 место 1405, да се деспот Лазар оженио 8. маја 1446. место 27. децембра те године, нетачно бележи годину смрти краљице Марије (Јелене), кћерке де-