VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)

Strana - Sveska 1. i 2. - 138

138 састојали су се делом од негдашњих иоглавица срнских, а делом од чланова Михал.еви1гевог срнског Фрајкора, образованог од срнских бегунаца после пада врбије 1813. године и расиуштеног после пораза Наполеонова. И једни и други имали су, дакле, довољно разлога, да не прел азе у Србију док над њом влада Сулејман-наша. Народ српски je знао, да je катастрофа њсгова омогућена услед развитка догађаја у западној Евроии и заплетаја Русије у те догађаје па се од новољног решеља европског питања надао спасењу своме. Емигранти српски на ауетријском подручју извештавали су потајно своје сународнике о току евроиских догађаја, улепшавали су иреко својих изасланика изгледе на будућност, приказивали су ситуацију за нову српску иобуну све повол>нијом и иотицали су народ, да. устапе опет на оружје. ЖивеЬи у туђини, без сталног пребивалишта и без икаквог заиимаља, вгфепији емигранти су схватили као једини задатак свој, да што скорије изазову промену прилика у Србији и тиме омогуће ссби иовратак у домовину. ПочеткОхМ 1815. године завладало je тако стање у Србији, да се дуже није могло издржати. Очајне прилике сриске раје, помешане са живахиом агитацијом сремских емиграната, изазваше врење по целом народу. Учесташе тајни састанци и договори. Народ се саветовао и договмрао међу собом, да се силом одупре турском насиљу. На тим саетаицима су читана писма и пренашане су усмене поруке емиграната. Организација у народу je тако рећи била сироведена: главку реч су водили и сада они људи, који су и у Кара1;ор1)сво доба били прваци пародии. Који je иоглавица под Кара1;орђем имао виши ранг у служби, тај je имао јачи утицај у народу. Оружја су имали доста или бар много више него кад je почињао први устанак. Оружје ово иотицало je као и орган

изација из доба Карађорђева. Турци су додуше купили оружје од народа, много су тога и емигранти нреиели у Аустрију, али je далеко већи број остао у народу, сакривен и закопан. Сада, на домаку пролећа, ночели су .ьуди да откопавају своје оружје и да се одмећу у горе. Нарочито се одметале негдањс иоглавице, скривају^и се испрсд Турака но шумама и cnpeMajyhn се у потаји за устанак. Тако су живили у збеговима но шумама Лрееније Лома, кнез Благоје из КниЬа, Лазар Мутаи, МилиЬ Дринчи1г и други. Ca једног договора ових угледнијих .ъуди, одржаног првих дана марта 1815. године, иослат je као изасланик нсзадовол.них Срба кнез Никола Станковић аустријском генералу 1

1ервинки. Станковип нрисие у Земун 6. марта, саоншти генералу, да Срби намеравају подиЬи буну против Турака и запита га, како ће сё монархпја држати према OBO^I кораку и.ихову. Из разговора Станковићева са Червинко.м се внди, да су иезадовољиици српски били иотпуно уверени, да fee не