VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)

Strana - Sveska 1. i 2. - 137

Ауетрија према устанку Срба под Милошем Обреновићем. (Од марта до децеибра 1815. год.) I. Пред иочеткол уставка. Аустријско становиште прела ослобођењу Србије од Турака. (Март 1816.) После бегства Караћорђева 1813. године из Србије н уништења српског државног живота именован je Сулејман-пагаа Скон.ъак гувернером београдског пашалука. За учвршиен.е несре1;ених прилика у Србији учињен je са Сулејман-нашом несрећан избор. Инструкције нортине, да са Србима треба строго поступать, изводио je он на ванредно зверски начин. Свиреиост п.стова jo join појачана после угушења Хаџи-11роданове буне. Скоро сваки дан се указивала на коду, прибијеном на бедеме тврђавс београдске, по гдекоја нова глава познатијег и виђенијег Србина Могућности и начина, да пеко обезбеди живот свој од трајне опасности, није било. Нико није био сигуран, па ни онај, који би ревносно и слепо вршио налоге турске и стицао за њих заслуге, помажуьи им против рођеног народа свог. Ово стање није могло у недоглед потрајати. Угледнији Срби, који су у првом реду изложен и опасностима', били су пре кратког времена старешине, с којима je велика Русија заједнички ратовала и с којима je суседна Аустрија нреговоре водила. Они су недавно својим очима гледали Турску нем^оину и иобе^ену, гледали су наше, где беже испред ерпских чета на нису могли да се уживе у ове грозне прилике. Ни прост народ, сада ого.ьен u оиљачкан од сиахија и тефтиша Сулејман-иашиних, није могао заборавити ленше дане, што je проживио иод управом Карађорђевом и није био у стању, да се измнри са иромељеним приликама. Томе je долазила жива агитација оних Срба, који су с Карађорђем прешли у С.рем и Банат на се ни после нроглашења амнестије не смедошс вратити натраг у Србију. Ови емигранти ерпски, чији je број износио на хиљаде,