VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)

Strana - Sveska 1. i 2. - 98

98 Na drugu stran Ivan Martinačić i svoju materu, da pada na bra

tani rečenoga Petra, kada ni imenoval, na kega pada. • Plemeniti g(ospo)dij)n više spomenuti i župan i stareji razumeše tištament i tužbu i odgovor zverhu tištamenta, odlučiše i sentencijaše, da rečeni del Petrov imaju sporeda sestru razdelit na četiri parti, toliko bratu, toliko sestri. Ca je sestri va ime delà (?) pustil, da njoj bude napopreda. U dan više pisani pred g(ospo)d(i)na i župana i istih kunpari Gergur Cuprić, tužeć se na svoga ujca Jurja Cupra, tužeć se, da niko brigačno blago uderži, ča njega tuka, ka se u njihoveh pravicah udrži. Juri ne tajeć, nego da je na Marka i Jurja Cupra nadloženo. Odlučiše i sentencijaše, da rečeni Juri uderži brigaču jedno leto, a redi Marka, njega brata, drugo, ako ne bi redi rečeni veršili svoje leto, da mozi Juri uderžat i veršit brigaču vsakim inim boljim putem. Ako se ne bi mogli sami lagodit, da niozite njih dobri ljudi lagodit. U Veprincu 20. veljače 1599. II. 5. Sud veprinački rješava parbu izmedju Lovreča Derglića i nje

gove majke Perke radi baštine U dan 20. pervara 1599. Plemeniti svake počtene časti dostojni g(ospo)d(i)n Andrej Jurković, namestnik kapitanije kastavske, i Bartol Puližanac, župan ordinarij i sudac i ostali stareji kaštela Veprinca, sedeći u hiše župana Franka Tananaića, čineći pravdu, napreda nadstojeći Lovreč Derglić, drugačeje Valentinić, suprot svojoj matere i bratje, potrebujući brat blaga, ko je njemu njega ded u tištamente ostavil i zvrhu koga tištamenta kažući mnoge sentencije i potrjenje tištamenta, ke budući sve vijene i razu

mene, prošeci pravdenoga esped(i)ciona. Na drugu stran odgovarajući Perka, mat rečenoga Lovreta, i svojim drugim sinom Valentinom, braneći se škritom učinjenim od svojega (oca?) prvo tištamenta, ča se razume, ki je učinil jošće za života, i veće u besedah svojih pravicu napreda staveći. Razumevši g(ospo)d(i)n više imenovani i župan i stareji tužbu i odgovor jedne i druge strani, razumevši taki nje tištament pokoinoga Mateja Valentinića, reči Perki otca Trečenca, Lovreta deda, videvši i razumevši taki(n)je sentencije (gospo)d(i)na Lenorda Diatemisa. 2. Dućiga kapitana, kadi poterjuje rečeni tištament, razumevši taki nje jošće od štime sentenciju, učinjenu po županih i starijih kaštela Veprinca, ka budući potvrjena od g(ospo)d(i)na Franciska Bacani, tada vice kapitana i mnoge, ine sentencije, vapijuće na potvrjenje tištamenta, odlučiše i sentencijaše po ovi način, tvrdeći tištament i sve sentencije naprida