VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)
Strana - Sveska 1. i 2. - 99
produljene, tako da Lovre imej imet polovicu blaga, a drugu polovicu imej imit mat njega Perka, i Lovre imi imet napreda, ko mu je ded pustil, a mat, ko je njoj pustil otac, i sve, kako se u tištamente udrži za svakim inim boljim putem i pravicu, a špendije ovi obalujuć. Nazoče stojeći Lovre hvaleći sentenciju učinjenu, a mat. apelujući pred g(ospo)d(i)na fictoma u Ljubljanu, ki apelacijon odmiriše, imej obvršenje apelacijona, po zakonu jedan misec. A Lovre proteštuje sve štenti i špendije (i) po načinu pravde. Original nalazi se u jednoj bilježnici, — sudbenim odlukama, — u arkivu Jugoslavenske akademije u Zagrebu. U Yeprincu u Istri, 20. veljače 1599. II. 6. Sud rješava pravdu između Luke Or banica i njegove svasti Urse Purar ice za jednu bared. U dan 20. pervara 1599. v kašteli Veprince pred s(ve)tu Anu v stole pravdenom, sedeći poč(tovani) župan Bar(d)tol Puližanac, sudeć pravdu, poli njega sudac Matij Levin, ordinarij, i ostali stareji. Napreda pride Luka Orbanić, tužeć se na svoju svast Ursu Puraricu, da jednu bared uderži njeje bivšega oca Petra Travice i da bi on otel parat te bardi od strane njega žene, ako je zadužena, da oće odkupit part. Re čena Purarica odgovarajući, da je kupila rečenu bared od svoga oca i stavljena na klič, i da ju ni nijedan odkupil i ni prepovedal kanta, nego da je vsim zakonom njoj ostala. Razumejući počtovani starji tužbu i odgovor, odlučiše i sentencijaše, da je rečena bared franka rečene Urse po karmicijone satnika, ki ju je skantal, zač posvedoči, da je skantana vsakim boljim putem i pravicu. Original nalazi se u jednoj bilježnici u arhivu Jugoslavenske akademije u Zagrebu. U Veprincu, 22. veljače 1599. U. 7. Sud veprinački dokida neku kaznu fur ju Tunpiću, i vicekapitan određuje glede miraza Anice Tancabelićeve. U dan 20. i 2. pervara 1599. v kašteli Veprince pred s(ve)tu Anu, sedeći počtovani župan Bartol Puližanac v stole pravdenom, sudeć pravdu i ostali stareji kaštela Veprinca. Pred kih pride Juri Tunpić i govoreći, da su mu počtovani svet nici i župan š njimi dali niku komunitat (za) je(dnu) deferenciju zemalj svoga brata Petra i da je v nike peni zapisan, ke nimaju mesta ni pravičnega puta. Počtovani stareji razumejući tužbu i videli pisanu penu, obnajdoše stareji, da niš ni vredna ona pena, samo da plati Jureša likuf, ča je
