VJESNIK 18. (ZAGREB, 1916.)
Strana - SVESKA 2. - 103
103 svog zakona; ali oni, kalugjeri, mu naglašavaju, da se neće odreći svoje vere ni u kom slučaju. U to je stigao iz Turske u Lepavinu Kordić i počeo se ponašati kao vladika, pokazujući svakom donesenu diplomu o posveti za episkopa. Koprivničkog graničarskog zapovednika je lično posetio i dokazivao mu je, da je posvećen od ugrovlaškog arhijepiskopa za svidničkog episkopa i iznosio je i njemu ćirilicom pisani patent o posvećenju. Zatim ode u Beč, gde se takogje pohvali sa posvećenjem. Megjutim je opće uverenje bilo, da je Kordić krivotvorio diplomu o posvećenju. U Beču ga kancelar ugarski uputi carevom ispovedniku, a ovaj mu predoči, kako je strahovitu pogrešku učinio, što je išao po posvetu bez predhodnog kraljevskog imenovanja. Naposletku pošlju Kordića sredinom aprila iz Beča u Zagreb biskupu Petretiću i zamole biskupa, da uputi Kordića u manastir, jer da previše dosadjuje kancelaru. Kalugjeri lepavinski priznaše u prvi mah Kordića za svog vladiku, ali ostali Srbi sazvaše u aprilu 1663. zbor u Rovištu i donesoše zaključak, da ni po koju cenu neće primiti Kordića kao svog vladiku, nego ostaju čvrsto uz svog kandidata Mijakića, a Lepavinci, kad su zadovoljni sa Kordićem, neka ga zadrže za sebe. Pod utiskom ovog zaključka narodnog i neuspeha, pretrpljenog u Beču, napuste Kordića i lepavinski kalugjeri, te već 9. maja javlja župnik koprivnički Nikola Poderković biskupu Petretiću, da su Srbi bacili u zatvor Kordića. Mijakić po savetu kalugjera i ostalog naroda prestane moljakati biskupa Petretića i vrati se iz Zagreba u Marču. Ovde mu narodne poglavice, vojvode i zastavnici, izdadu pisma, da njega žele za svog episkopa i sa ovim pismima se Mijakić krene da zatraži posvetu. U Peć ne smeđe ići iz straha od Petretića, nego podje u Moldavsku, gde ga u gradu Jaši rukopoloži za episkopa zemlje Vretanije sučavski i moldavski arhijepiskop i mitropolit Sava. Rukopoloženje je obavljeno avgusta 1663. Sa diplomom o rukopoloženju vrati se vladika Gavrilo u Marču i uze upravu marčanskog vladičanstva. Narod i sveštenstvo mu se pokorilo i oblasti ga priznaše u novom dostojanstvu, jedino se nije mogao pomiriti sa ovom činjenicom biskup Petretić. Vladika Gavrilo je nastojao sa svoje strane, da popravi odnošaj spram biskupa. Godine 1664. je nameravao, da ga poseti u Zagrebu, ali ga bolest spreči, te 4. juna te godine piše biskupu o svojoj bolesti i izvinjava se, što je usled nje morao da odgodi polazak u Zagreb. Godine 1666. bukne u Slavoniji pobuna Srba, kojima je na čelu stojao vidjeni poglavica srpski Osmokrug i posle ugušenja ove bune postane i Mijakićev položaj jako nezgodan, jer je on bio lični prijatelj Osmokrugov. Da bi se održao u vladičanstvu, ode Mijakić u Rim da zatraži i od pape posvećenje za episkopa i tom prilikom prizna uniju
