VJESNIK 18. (ZAGREB, 1916.)
Strana - SVESKA 2. - 96
96 tužbi biskupovoj, upravljenoj jula 1655. caru Ferdinandu, prisvojio je Sava jednu katoličku crkvu i obustavio je plaćanje onih 12 funti čistog voska, na koje se plaćanje Vretanja u ime svoje i svojih naslednika obvezao. 16. oktobra ove godine javlja Petretić grofu Valteru Leslie-u, da su marčanski kalugjeri razorili jednu katoličku crkvu, a po izvještaju barona Galera, poslatom Petretiću 22. maja 1656. iz Križevaca, lepavinski kalugjeri su po nalogu vladike Save uhvatili jednog srpskog popa, koji je prešao na uniju, te ga stavili u zatvor. Ovo se bez sumnje odnosi na kalugjera Spiridona Kresojevića, koji je stajao u stalnoj vezi sa biskupom zagrebačkim. Vladika je sve teže suzbijao navalu i odolevao tužbama katoličkim te s toga naumi, da oduzme svojim protivnicima glavno oružje, kojim su se borili protiv njega. On dade na glas, da će poći u Rim i uzme od obradovanog Petretića preporuku na rimskog papu pa zbilja ode u društvu jednog kalugjera, ali se u Rimu izda za običnog kalugjera kao što je i pratilac njegov te od pape mesto posvete za episkopa ishodi neku neznatnu svedodžbu, s kojom se vrati u manastir Marču, braneći se od sada pred katolicima, da je bio kod pape u Rimu. U Marci je umro oktobra 1661. Za vreme vladike Save izbija na površinu lepavinski arhimandrit Simeon Kordić, jedan darovit ali pokvaren čovek, koji je držanjem svojim oslabio otpor narodni i mnogo pripomogao, da je unija zagospodarila u Marci. U prvi mah se Kordić živo zauzimao za svoj manastir te je isposlovao, da je car Ferdinand III. izdao 18. januara 1652. donacijonalno pismo, u kome potvrdjuje manastiru Lepavini sve povelje, izdate od graničarskih generala i daje manastiru kraljevska prava na ustupljene zemlje. U povelji se nabrajaju 12 sela, koja pripadaju manastiru i naročito se ističe posed sela Branska, Sesvećani, Kukavica i Poganci. 15. jula je car naložio ratnom savetu, da Lepavinu dade uvesti u posed sveg zemljišta, navedenog u kraljevskoj donaciji. Drugu molbu Kordićevu, da se Lepavini odredi i godišnja potpora od dvora, posije car grofu Leslie-u i zapita ga za mišljenje. Grof Leslie izvesti cara 25. avgusta 1654., da tu molbu treba odbiti, jer su lepavinski kalugjeri šizmatici i protivnici katoličke vere. I gradački ratni savet je zavlačio uvagjanje manastira u posed darovanog zemljišta, a septembra 1654. isposluje kod kralja, da se ovaj nalog u opće obustavi. Naskoro posle ovoga dodje Kordić u sukob sa vladikom Savom. Kordić je one prve uspehe svoje imao* da zahvali približenju katoličkoj veri, jer on nije birao sredstva, kad je trebalo da postigne cilj. Išao je u Zagreb biskupu Petretiću i obećao mu je, da će se pounijatiti sa. celim manastirom te izvarao od biskupa preporuku, da može kupiti novce za popravku manastira i za podizanje škola. Sa ovom preporukom je u Beču obećavao, da će uvesti uniju megju Srbima i da ć§
