VJESNIK 1-2. (ZAGREB, 1915.)
Strana - Sveska 1. i 2. - 138
138 XXIY. Yarvarin, 9. septembra 1810. Prepis instrukcije Karadjordjeve, date Stevi Jevtiću, izaslaniku sa dogovore sa baronom Simbšenom. Наставление. Кума Стево, являмъ вама, како ми е дошло 3 писма одъ го сподина командирендера, коя писма вама в у послати, видевете, ща намъ пише. Я му ни на едно до сада нисамъ одговорио. У первомъ писму пише ми за нъке Фамилие турске изъ Смедерева, кое самъ заповедно био Вулу, да и потаинимъ образомъ пусти протаете зиме. Тако е и свершено. Сада ми пише, да е трое живи одъ оне Фамилие остало, пише ми, да и пустимъ у Немачку. Сада я тога времена не имамъ нити ми моя обстоятелства доносе сада то чинити и неприа теля пущтати изъ земле, кои знаду сва моя обстоятелства. Я самъ нему иисао и говорио, кадъ буде миръ, не само едно и двое, него Ьу му и све иустити, кад се умири. У другимъ писму пишу совету и мене, да намъ шалю нЬкака конзула за Сервию у наивеЬу смутню, кои би конзулъ био о великой несреЬи и нима и нама, када би Русси разумили. У тревемъ писму позиваю мене на тайни разговоръ у Зе мувъ, коймъ сада иие време да оставимъ мою границу, ер све на мене гледе, с тимъ када би я ово дело оставио, морало би се све покварити. Я незнамъ, какавъ то тайни разговоръ они имаю, кое они описати не могу. Я немамъ тайни, кое мой писари не знаду. Пишу ми, да ако я не могу дови, да пошалемъ два човека верна на место мое, коима he они веровати. Я га данасъ не имамъ разве васъ, кое я на мисто мое шалвмъ, да се о свему разговорите, каке тайне имаю мене говорити, вама да яве и да я узмемъ радити. Я вамъ нуно доверение даемъ, да ово можете с вима говорити у име мое. Прво то, да и цитате, шта имаю с нама говорити, нека вама покажу, ако вамъ рекну, да Ье послати конзула за ползу народа, то можете одговорити, да сада у ово смутно време самъ конзулъ ништа помови не може, но само войска протива неприятеля, то е помовъ. Они сами виде сада, да е Руссия нрострла силле свое про тиво Турака и нихове войске находе се до наше границе и намъ помажу, да би нре Турке къ миру преморали и насъ саме о себи оставити ни под каквимъ иоданствомъ. А после мира никакву войску русиску неиемо на нашой стр ( ани держати. А сада како би самъ конзулъ ниховога величества у Београду стало, то би противо/било и Францый и Руссый или би морали одъ сва три цара конзули у Београду стаяти и кой би войску держао на левомъ брегу Дунава илити Саве, безъ договора сва три цара Руссие и Францие и Ау стрие. За то найболе, да се дворови договоре, што Ье они меЬу со бомъ за право нави, века се они погоде, а ми смо готови. Ми то