VJESNIK 1-2. (ZAGREB, 1915.)
Strana - Sveska 1. i 2. - 139
139 смо ради одржати своя права и кой се назове нашъ покровитель, оном немо благодарити, а осталу турску бвроиу нека три цара поделе, како знаду, безъ свакога сумвъния. Како упитате господина командирендера, шта су они сада наумни говорити, ома нека одкажу: или не намъ помагати или одмагати, за рание да знамо. Ако они рекну, да нами може номов и, труди ниови нене остати безъ почитания и безъ благодарности, но на кои начинъ, валя да знамо и ми и они, еръ ако они могу Турке одъ насъ за неделу или за 10 дана одбити, да одстуие од свию граница наши, нека и одбию и да веруемо нйовому говору, с тим се може о напредкурадити. Ако ли и тако не може, нека имъ само на Босну нападну, ми немо им помоги Боену узети и ниова да буде, а знамо и то, да им Франция нене за то противна бити. Нама би то прмонъ била. Ако ли сада у ово смутно време видна войска у Сервию nohe, то he Руссыи бити противно и таки he съ Туркомъ и на насъ и на Аустрию напасти, меЬутим можемо и ми и они страдати чрезъ тога. Ако би на Босну празну сада напали, то би се лако могла совершити ниова воля и желя, причиномъ томъ, да како Руссия у Булгарыи с воискомъ дъиствуе, тако би и Аустрия у Босни могла. А Босну е сада лако обвладати, ер су многу войску противо насъ обратили и противо Руссие едно число послали. Сада су босански градови празни, с тим би намъ могли помоки, а себи велику користъ учинити. Защо колико се разумевамъ, ни едномъ двору пене мило бити, да готовомъ овомъ земломъ кой завлада, коя е са многомъ кровию своею предобита, а около Сербые у Еврони турскои доста предела има, с коим би могла царства лако обвладати, а готовомъ земломъ обвладати е лако, но Hehe други дворови дозволити. А човвкъ иаметанъ валя да пази првога приятеля и наиближнъта комшию и да се никада не одриче. То доста вама назначено. Сада има доста люди русыски но нашимъ логорима, кои мотре и гледаю, ohe ли Сербия кога другога двора вримити помоЬъ или he сама о себи стаяти, као што е и говорено. Руссия много има око и на насъ и на Аустрию, да се ми нъ не примимо или кога другога, но е рада, да ми ничый не будемо, но опетъ турскый подайници, а сами о себи да смо и да оцекомъ даемо цару, као што е Влашка и Молдава била. А кои за насъ нре може миръ учинити, онай he нама бити покровитель. Руссия зна, да ми не желимо ничый подайници бити но сами о себе, али знаду, да е намъ Аустрия найближе и да е нама до сада сваку рукономонъ давала, зато се бои и на то мотри, зато валя тайнимъ образомъ одъ ни све радити. Я то xohy, да ми преко ови мои люди праву истину одговорите, коимъ можете веровати као самому меве. Я hy вамъ после одговорити, што е мое намерение последив, зашто у оволикомъ времену у 7 година дана ние