VJESNIK 1. (ZAGREB, 1913.)
Strana - SVESKA 3. - 227
227 паши 1 ). Синовац Адамов СтеФан Рац од Галго-а, био je у години 1662. и 1663. капетан кнежевих коп.ъаника 2 ). Потомци ових Раца од Галго-а живе и данас. Разграната иомађарена Фамилија њихова станује у местима Куду, Колцеру, Чонгви и Дежу. Међу ердељским Србима заузимала je одлично место породица Бранковића, из које потиче гроФ Ђорђе Бранковић 3 ). По непоузданом причању Ђорђеву били су Ђорђе Рац-Сланкаменац као и владика јенопољски Сава чланови ове Фамилије. Покрај владике Саве, који сс истакао иригодом предаје града Липова ердељском кнезу, наградио je године 1607. кнез Жигмунд Ракоци 160 српских липовских породица, које су се тада истакле. Све те породице дигао je у ред племића и даровао им je пустаре и места Арад, Чичу, Балвањ, Чонту, Баћу, Бикач, Сенђурађ и Сентиван, a владици Сави поклони Зубатељ, Брусник, Радмановце и Мелитковце. Владнка Сава ce спомиње и у новембру 1627. у друштву Петра Раца од Липова и Лазара Раца, који je касније наследио Саву у достојанству, назвавши се митрополитом Лонгином. Петар и Лазар су браћа Јовану Бранковнћу, оцу гроФа Ђорђа Бранковића, те су нрема тврдњи Ђорђевој били у блиском сродству са владиком Савом. Митрополит Лонгин се услед нродираља турског и притиска ердељског кнеза на православну цркву склонно око 1640. у влашки манастир Комаиу, a епархију јенопољско-липовску укииуше после његова одласка те сада Јенопољ постаде седиште иротопопијата. Наскоро после овога именован je за јенопољског протопопа Симеон, старији брат Ђорђа, а син Јована Бранковића. У борби, која се водила између протестантске и православие цркве, долазило je често до смењивања појединих митрополита православних, да би се тиме сломио отпор против протестантизма. Године 1656. скинут je у ЪулаФејервару са ердељске православие митрополије Данило и на његово место иостави кнез Ђорђе И. Ракоци протопопа Симеона Бранковића, који при посвећењу узме име Сава. Из Јенопоља поведе у Ђулу о !) Törtenelmi Таг за 1885 стр. 318—322 и 326. Овај Адам Рац je син старијег Адама Раца, који je 1. Фебр. 1G09. добио донацнју Галго, а унук Петра Раца, који je IG. јула 1585. добио донацију Вадкерт (Sebmacher. Ungarischer Adel, стр. 525). 2 ) о. с, стр. 542—545; Szâzadok за 1886. стр. 311. 3 ) Генеалошке и бијограФске податке о гроФу ТаорЪу Бранковићу прикупио сам у делима проф. дра Јована Радонића „Прилози за историју Срба у Угарекој у XVI.. XVII. и XVIII. веку, Нови Сад, Издање Матице Српске, 1908." (оцена од мене у Босанекој Вили за 1909.) и „ГроФ Ђорђе Бранковић и његово време, Београд 1911" (оцена од мене у Savremenik-y за 1912. \ затим у мојим радовима „Ъор1>е Бранковић и Јован Кичдсберг у години 1673 и 1674." (Дело 1907, јули 52—55) као и у „Два прилога за историју лажних Бранковића" (Vjesnik kr. zem. arkiva, god. X. Zagreb 1908.).
