VJESNIK 1. (ZAGREB, 1913.)

Strana - SVESKA 3. - 228

228 нови митрополит и брата свог Ђорђа. Овај je тада још дете био те како je одсада живео далеко од народа српског, почео je заборављати и језик српски. По жељи митрополитовој спремао се млади Ђорђе за дипломатску струку те га je наскоро поставио кнез за ердељског ђака и иослао га с пролећа 1663. као пратиоца Јована Дацо, да носи данак у Темишвар и Београд. Ово je почетак дипломатске каријере Ђорђеве. Из Београда je нослат у Једрене, где je под крај 1663. године, после смрти ердел^ског капућехаје Петра Јанка, врпшо дужност дипломатског заступника ердељског на Порти. Крајем 1665. послат je Ђорђе из Једрена у Цариград, одакле се идуће године вратио у Ердељ. И ако су митрополит Сава и брат му Ђорђе живели у туђини и без додира са народом српским, живот Ђорђев je од интереса по науку срнску због утицаја, који не овај немирни човек имати на развитак политичких прилика српских после сеобе под патриархом Чарнојевићем. Дипломатска служба бацала je Ђорђа у разне крајеве и доводила га je са разним личностима у додир. Кад je ердељски емигрант Никола Зољоми покренуо на порти акцију против кнеза АпаФија, пошље кнез 1667. Бранковића у Једрене, и одатле у Димотику великом везиру, да осујети планове Зољомијеве, а вративши се у Раднот кнсзу, пошл>е га овај темишварском Кучук-Мехмед паши. Идуће године иратио je Ђор1)е свога брата у Москву, где je у то доба био центрум православља. Вративши се отуда, узео je учешћа у расправљању спора између Ердељаца и великоварадских Турака. При крају 1672. поверено je Бранковићу заступање мађарских незадовол>ника на Порти, но идуће године изда он тајне емиграната мађарских као и ердељског кнеза резиденту аустријском Киндсбергу. Крај свега тога успе Ђорђе, да га кнез АпаФи наименује 1675. за ердељског капућехају на порти но почетком 1677. буде смењен са тог достојанства. Од овог доба наступају све тежи дани за Ђорђа и за његова брата митрополита Саву, а врхунац несреће постиже их, када Саву јула 1680. свргнушс са митрополитског достојанства и бацише у тавницу, a Ђорђа ирогнаше из Ердеља. Митрополит Сава умре у току идуне године, a Ђорђе се настани у Букурешту, где je заузео угледан ноложај и био у сталном дотицају са главним особама у Влашкој. Помоћу веза са аустријским дипломатама, које je стекао из раније као и сада у Влашкој, добио je 7. јула 1683. баронат од цара Леополда I. и тиме je започео каријеру у великом стилу, која не га начинити знаменитим Фактором но која ће га баш пред сеобу Чарнојевићеву довести у тавницу. Од осталих Срба сачувано je спомена о тевишком Ђорђу и Јовану Рацу. Њима je Ђорђе И. Ракоци дао племство 2. марта