VJESNIK 1. (ZAGREB, 1913.)

Strana - SVESKA 3. - 228

228 нови митрополит и брата свог Ђорђа. Овај je тада још дете био те како je одсада живео далеко од народа српског, почео je забо­рављати и језик српски. По жељи митрополитовој спремао се млади Ђорђе за дипломатску струку те га je наскоро поставио кнез за ердељског ђака и иослао га с пролећа 1663. као пратиоца Јована Дацо, да носи данак у Темишвар и Београд. Ово je почетак дипло­матске каријере Ђорђеве. Из Београда je нослат у Једрене, где je под крај 1663. године, после смрти ердел^ског капућехаје Петра Јанка, врпшо дужност дипломатског заступника ердељског на Порти. Крајем 1665. послат je Ђорђе из Једрена у Цариград, одакле се идуће године вратио у Ердељ. И ако су митрополит Сава и брат му Ђорђе живели у туђини и без додира са народом српским, живот Ђорђев je од интереса по науку срнску због утицаја, који не овај немирни човек имати на развитак политичких прилика српских после сеобе под патриар­хом Чарнојевићем. Дипломатска служба бацала je Ђорђа у разне крајеве и доводила га je са разним личностима у додир. Кад je ер­дељски емигрант Никола Зољоми покренуо на порти акцију против кнеза АпаФија, пошље кнез 1667. Бранковића у Једрене, и одатле у Димотику великом везиру, да осујети планове Зољомијеве, а вра­тивши се у Раднот кнсзу, пошл>е га овај темишварском Кучук-Мех­мед паши. Идуће године иратио je Ђор1)е свога брата у Москву, где je у то доба био центрум православља. Вративши се отуда, узео je учешћа у расправљању спора између Ердељаца и великоварадских Турака. При крају 1672. поверено je Бранковићу заступање мађар­ских незадовол>ника на Порти, но идуће године изда он тајне еми­граната мађарских као и ердељског кнеза резиденту аустријском Киндсбергу. Крај свега тога успе Ђорђе, да га кнез АпаФи наиме­нује 1675. за ердељског капућехају на порти но почетком 1677. буде смењен са тог достојанства. Од овог доба наступају све тежи дани за Ђорђа и за његова брата митрополита Саву, а врхунац несреће постиже их, када Саву јула 1680. свргнушс са митрополитског до­стојанства и бацише у тавницу, a Ђорђа ирогнаше из Ердеља. Ми­трополит Сава умре у току идуне године, a Ђорђе се настани у Букурешту, где je заузео угледан ноложај и био у сталном дотицају са главним особама у Влашкој. Помоћу веза са аустријским дипло­матама, које je стекао из раније као и сада у Влашкој, добио je 7. јула 1683. баронат од цара Леополда I. и тиме je започео каријеру у великом стилу, која не га начинити знаменитим Фактором но која ће га баш пред сеобу Чарнојевићеву довести у тавницу. Од осталих Срба сачувано je спомена о тевишком Ђорђу и Јовану Рацу. Њима je Ђорђе И. Ракоци дао племство 2. марта

Next

/
Thumbnails
Contents