VJESNIK 14. (ZAGREB, 1912)

Strana - 236

236 За време преговора о миру приглашено je примирје између Аустрије и кнеза Бочкаја, но упркос том примирју трудно се Бочкаји, да истисне аустријску посаду из оних тврђава, које се налазиле међу његовим градовима. Број таких неосвојених места био je повелик a најважнији je био међу њима град Токај, којим je управљао капетан Ханс Рубер на челу једне српске чете. Опколивши град усие Бочкајев војвбда Добор да одсече сваку везу са спољашњим светом те у граду избије глад. Ипак се током 1606. месецима држао Токај, али се најзад морала посада, присиљена глађу, упустити у преговоре и под условом слободног пролаза преда град Добору.

1

) Претвори о миру са Бочкајем, који су од аустријске стране започети крајем 1605. провлачили су се и кроз прву иолу 1606 гожине. Тек 23. јуна 1606. утаначен je у Бечу коначан мир, по коме припадне Бочкају цео Ердељ, затим Сатмар и Токај као и жупаније Угоча и Берег. Истодобно започну преговори и о миру аустро-турском, при чему je Бочкаји био посредник. Након дужих преговора склошьен je je 11. новембра исте године под Комораном, тамо где утиче речица Житва у Дунав, мир на двадесет година између цара РудолФа и Турака. Миром овим обвезао се РудолФ, да ће платити султану једном за свагда 200.000 Форината и тим ће се откупити од дотадањег плаћања данка, a земље добива свака странка онолико, колико je у моментаном поседу држала. Овим миром на. ушћу Житве завршено je петнаестогодишње ратовање Аустрије са Турском, a њиме се свршује уједно и један од најбурнијих перијода у животу угарских Срба. Др. Алекса Ивић. Ratzen vndt haiduken aber sein nächtlicherweile heraussgefallen, der Türken viel erleget vndt inn die flucht geschlagen, also das der Türcke das geschütz daselbst verlassen müssen". (Hung. за 1606.). !) Magyar törtenelmi evkönyvek es naplök, II, стр. 79.