VJESNIK 14. (ZAGREB, 1912)
Strana - 235
235 цима; обећава Србима, да ће им дати некадања права, која су у Угарској уживали ; нлаћаће им више и поступаће с њима боље него са својим Мађарима ; упозорава их, да су му остали Срби, они, што стоје у Влашкој под командой војводе Радула, они у Ердељу са Ђорђем Рацом на челу и они у Липову под управом Лудевита Ракоција обећали верност. Позива и њих, да му се придруже, а не буду ли то учинили, он ће им се љуто осветити. 1 ) Овај проглас међутим није имао великог утицаја на Србе, шта више, многи ратници и готово сви главнији људи ердељских Срба настанише се по свршетку рата на аустријском земљишту. Липово, које je 1605. пало под Турке, није дуго остало под турском влашћу. Српски војници у Липову дознаше, да Турци намеравају да их све потуку па се споразуму са својим владиком Савом, који их je и раније одговарао од предаје Турцима те су чекали само на згодну прилику да се с Турцима разрачунају. 23. априла 1606. запути се једна чета Татара од 500 душа да роби по околици Липова и бег липовски пође на њих да их гони. Срби се међутим махну Татара и врате у Липово, а бега не пусте унутра те он побегне у Београд. Нешто Турака, што je још у граду остало, потуку Срби, у чијим je рукама била ратна заира. Владика Сава доби после тога као награду владичанску столицу у граду Тевишу. Турци из Буле пођу у помоћ липовским Турцима, али се врате не постигавши ништа. 2 ) ») Prot, Ехр. за 1605. 2 ) Magyar tört. evkönyvek es naplok, II. kötet, стр. 74. По Самошкезијевом причању догодила се предаја Липова овако: СтеФана Петнехазија наговори секретар Симон Дејак, да ступи у преговоре са липовским Србима без знања Бочкајева, у сврху предаје града. Петнехази пошаље јенопољског владику Саву у Липово, који се договори са српским вођама, да предаду град Мађарима, али под условом, да им Бочкаји опрости ранију неверу. Главни Срби су били капетан Радул, Петар Калауз, Стеван Пап, дели Сава, Недељко Боипьак (Boszno), Радан Старковић, Пеја и други. Овима зададу Петнехази, владика Сава и остали главни људи кнежеви веру, да им неће ништа бити и да ће и у будуће моии остати у Липову само да град предаду. Људевит Ракоци дознавши шта се спрема, пошље Ловру НаЬа са 300 хајдука нрема Јенопољу, да уђе у липовски град, ако им га Срби предаду. У липовској тврђави je било 500 Турака под управом јаничарског are ХаФиз-паше, затим Чорбазије и Абдурамана, а у вароши су били Срби и нешто Турака. На дани знак устану Срби, пусте Нађа у варош и освоје je 7. априла. Темишварски паша пошаље одмах из Бечеја, Панчева и других пограничних места 2000 војника у помоћ липовским Турцима, али ови ништа не успеше. 18. априла паде и тврђава липовска у руке српско-мађарске (Szamosközy IV. стр. 359.—361). О предаји града налазимо података и у писму Катарине ПалФИ, управљеном из Тренчина 15. маја 1606. Ђорђу Турзону. У писму стоји: „Hiebevor hab ich geschrieben, das die Ratzen die Lippa vndt andere vestungen wiedermal eigenohmen vndt die Türken so darinne gewesen, alle nidergehaut, diese verwichene wochen ist der Türke wiederumb zur vesstung geruckt vndt dieselbe belegert auch mit siebenstücken geschütz beschossen, die
