VJESNIK 14. (ZAGREB, 1912)
Strana - 234
234 вила мати велик иметак, а године 1600. начини и Михајило последњу вољу, у којој остави Петру град Холић, а Маргити, удатој за Мелхијора Балашу, остави град Сашин. Петар Бакић je дакле био богат и виђен магнат, имао je неколико спахилука и градова у свом носеду те кад се 2. Фебруара 1604. састајала у Оетрогону нека ко мисија аустријско-турска, наложено je међу другим великашима и њему да пође, у нратњи аустријских комесара, на коњу, са слугама и шаторима, што je могуће помпозније. 1 ) У војсци je носио Петар чин каиетана и узимао je узешћа у многим ратним сукобима. Био je у блиском сродству са Петром Ревајем, коме 14. Фебруара 1606. године пише писмо о Фамилијарним стварима, 2 ) но с којим je наскоро дошао у смртно непријатељетво ради Сузане Форгачеве, супруге Фрање Реваја. Од осталих познатијих Срба вредни су спомена Никола Рац као и Михајило и Петар браћа Раци. Ова двојица замолише марта 1601. од цара РудолФа опустело село Бесмир код Коморана као награду за војничке услуге. 3 ) Даље je служио у војсци капетан српских чета Петар Рац од Толне, који je средином 1605. молио цара РудолФа, да му у награду за тринаестогодишњу ратничку службу подари добра Фрање Алагија и Фрање Ибрањија. Овај Петар Рац од Толне умро je 1607. без мушких потомака. 4 ) Од ердељских Раца живио je син Петра Раца од Тевиша, Адам, који je 4. маја 1602. склопио уговор у ствари неких добара са Јованом Балентићем од Тевиша. 5 ) Кад je Бочкаји придобио за себе ердељске српске војнике, трудно се да наговори и остале Србе, који су у западној аустријској војсци служили, да се њему придруже. Да би успео у овоме изда 23. јула 1605. године проглас из Кошица на „благородие и одличне племиће и честите војводе и подвојводе и све Србе, који се налазе у цесарској војсци." Прогласом овим шаље Бочкаји поздрав Србима и зове их, да оставе цара РудолФа и да ступе с њим у савез ; хвали народ српски, који није научно ником да робује, a најмање Нем*) Törtenelmi Таг за годину 1879. стр. 153 и за годину 1900. стр. 317; Tur cica sa 1604. 2 ) Hung. ва 1606. 3 ) Prot. Ехр. за 1601. 4 ) О молби Рацовој пише 4. ]ула 1605. „Clementer intellexit Serenissimus princeps dominus Mathias arhidux Austriae, dominus nofter benignissimus,' qualiter egregius Petrus Ratz de Tolna, maiestatis suae caesareae ac regiae capitaneus equitum Rascianorum sibi ab diuturna ac fidelia sua seruitia militaria bona egregii quoque Francisci Alagy et alterius Francisci Ibrani, ut qui a fide ac fidelitate maiestati suae debita ad rebelles defecerunt, conferri petierit." (Финансијски архив у Бечу, Ungarische Gedenkbücher.) 5 ) Orszagos leveltär, Erdelyi osztaly, Gyulafeherväri kaptalan, Cent. S. nr. 4.
