VJESNIK 14. (ZAGREB, 1912)
Strana - 233
m налог Вочкајев, даде 7. јуна 1606. ухватити Раца, Бранковвћа и другове те Раца и Камутија баци у тавницу самошујварску. 1 ) Док су се у Ердељу низали ови бурни догађаји један за другим, рат аустријско-турски губио je после битке код Мезекерестеша дотадању жестину своју. У извештајима аустријских заповедника са бојног поља видимо, да су Срби и овде били велик Фактор. И Срби из туреких пограничних места узимали су учешћа у рату. Тако 19. марта јавља генерал Дијонис Кноцер надвојводи Матији, да je у Бачкој скупљено на 15000 Срба, који моле, да им се постави за вођу хајдучки капетан Петар Ерши па ће напасти непријатеља у рођеној му земљи. 2 ) По другој једној вести налазило се ове године 150 Срба војника у Јегри. 3 ) Аустријска војска освоји 1601. Стони Београд, где je такође било доста Срба, 4 ) али идуће године при освајању Кањиже претрпи штајерски надвојвода Фердинанд пораз, услед кога наде Београд поново у турске руке. Надвојвода Максимилијан покуша у два маха током 1602. и 1603. да заузме Будим, али му намера не испаде за руком. Свршетком 1603. склапао je цар РудолФ план, да помоћу Срба заузме један турски град. Аустријском обрстлајтнанту у Болондвару понудио се један српски војвода, да са својим сународницима нападне Турке и да освоји један град турски. Ово достави ђурски обрштар Егенберг цару, коју 18. децембра наложи надвојводи Мат ји, да прихвати ову понуду српску. Међутим резултат ових преговора није познат. Од знатнијих Срба сномиње се у овим крајевима Михајило Бакић, који je учествовао године 1602. и 1603. на иожунском државном сабору, затим Матија Бакић, који je служио као мустершрајбер код војничке интенданције. Михајило Бакић од Лака имао je са супругом Кларом Франкопанком тржачком двоје деце, Петра и Маргиту. Њима je још раније, тестаментом својим од 1584., оста*) о. с. стр. 314 и 416; Szamosközy IV. стр. 354. 2 ) Пием о je Датирано у Пожуну и у њему стоји: „. . . das an yetzo in die 15000 Ratzen oder Wallachen bei Watschka beysamen sein, die bitten allain, dass er Eorsi Peter inen ain haubt ehist wolle zu fürdern, der sy regieren vnd fhueren khune, weill sy willens sein, dem feind in seinem landt selbst schaden zu thuen". (Hung. за 1599.). 3 ) Филечки коњички заповедник Никола Каза пише 4. маја 1599. на једном месту „Tertius dies est, quod Tartari ad Bereny appulerunt, Rasciani quoque stipendiarij, numero centum et quinquaginta, hesterna die sunt Agriam ingressi" (Ibid.) *) У једном писму од 21. селтембра 1601. стоји „Des bassa selbst bekhantnuss nach seindt taussent Turggen in Weissenburg gewest, ausser der Juden vnnd Razen (Hung. 8a 1601.). Нешто раније, августа о. г., упала je једна чета по заповести веспримског заповедника Тобије Гра*а на турско земљиште иза Копања „vnd bey ein ratzischen dorff etlich Türgen vnd Ratzen antroffen, von denselben 7 lebendige sambt bey die 50 stuckh ochsen vnd khue-viech, item 18 klepper mit guetem wint gottlob anhero gebracht ..." (Ibid.). 16
