VJESNIK 14. (ZAGREB, 1912)
Strana - 232
232 посаде липовске Људевит Ракоци не хтеде Петнехазија пустити у град него само српске војнике. Српска посада je била сада у Липову неразмерно већа, износила je 2000 људи, док je Мађара било свега 250 војника, те се Бешлија као вођа српски споразуме наскоро са својим војницима, изазове свађу с Мађарима и иозове Турке, да им преда град. Темишварски паша пошље алајбега Кулак Суса са 300 коњаника, које Срби 6. јула 1605. пусте у град. Неколицину Мађара поубијају, њих 23 заробе, а остале заједно с Ракоцијем прогнају из града. 1 ) Тако je кнезу Бочкају преостало, да још једино разрачуна са Србима и Власима у Шегешвару, око кога се све већма стезао ланац непријатеља. Почетком августа дођоше Стефан ЧакиЈи молдавски војвода Симон са својим четама под Шегешвар, а у исто време пошље Бочкаји изаславике војводи Радулу да га склони на мир, надајуви се, да he онда и Раца лакше савладати. Изасланици кнежеви склопе 5. августа не само мир него и савез са Радулом, али се крај свега тога Рац и даље држао у Шегешвару. Тек кад je крајем августа дошао Бочкаји лично у Ердељ и повео преговоре са Рацом, преда му овај 9. септембра 1605. град. Један део његових чета ступи у Бочкајеву службу, немачке чете оду у своју домовину, а са остацима војске оде Рац у Влашку. 2 ) Очистивши тако цео Ердељ настојао je кнез Бочкаји живо, да држави својој излечи ране, што су joj дуготрајни ратови нанели. За свог намесника у Ердељу поставио je Људевита Ракоција, а уједно ступи у преговоре и са царом РудолФом, да начине коначан мир међу собом. Аустријски двор je хтео себи да олакша положај при склапању мира, те по свој прилици по бечком наговору покрене војвода Радул акцију против кнеза Вочкаја. Он иошље Ђорђа Раца као свога изасланика, да иринреми земљиште и за кратко време нридобије СтеФана Беде, Вука Камутија, Јована Бранковића и многе Сикулце, али Бочкаји дозна за овај покрет и наложи Жигмунду Ракоцију, да ухвати Раца. Ракоци je већ раније, у пи ему од 10. маја обратно пажњу Јована Петкија на понашање Рацово, којије непрестано водио тајне договоре са Халмађијем и Камутијем, 3 ) а добивши ') Szamosközy IV, стр. 352; Magyar törtenelmi evkönyvek es naplok II. стр. 39 Занимљиво je, да je Бочкаји непосредно носле одметнућа липовских Срба обдарио липовског капетана Владислава Раца од Сланкамена, поклонивши му повељом од 2. августа 1605. села Деску и Микелаку. Ово je по свој прилици награда, што Владислав није пристао са осталим липовским Србима уз Турке, a могуће je, да je тиме хтео придобити Ђорђа Раца, који je био у сродству са Владиславом (Lendvai, Temes värmegye nemes csaladjai, Budapest 1896. I. kötet стр. 88). <J ) Erdelyi orszäggyülesi emlekek V. kötet стр. 306. 3 ) Törtenelmi Таг за 1885., Okiratok Erdely törtenetehez стр. 301.
