VJESNIK 14. (ZAGREB, 1912)
Strana - 231
231 сабор у Серенч послаше 22 жупаније горљоугарске своје изасланике и ови 20. априла ирогласе свечаним начином Бочкаја за свога кнеза, који се сада називао угарским и ердељским кнезом. Бочкаји именује Владислава ЂулаФија за намесника свог у Ердељу и пошље га са 1000 хајдука да сазове сталежс и умири земљу, у којој се услед поновног доласка Раца и његових чета страсти још већма расиа иле. ЂулаФи сазове сабор у Марош Вашархељ, али дознавши, да Рац намерава напасти и запалити са свих страна овај град, пренесе сабор у Келементелке, а кад се заврши већање, упути се с војском у ЕбешФалву. Рац се нотајно прикраде табору ЂулаФијеву и ноћу 19. маја изненада нанадне на Мађаре. У крвавом нокољу униште српски војници ЂулаФијеву пешадију и само се један део коњице сиасао. 1 ) ЂулаФИ побегне из покоља у град Шард и овде прикупи нову војску па с њом опседне Шегешвар, али га заузети није могао, јер Рацу нође за руком 14. јуна да пошље у град иомоћних чета. Овај нови неуспех ЂулаФијев je накнадила предаја градова Колошвара и Самошујвара, који признаше Бочкаја- за кнеза. И Сасима су били дозлогрдили всчити немири те се и они почетком јула одрекну сваке везе са Рацом, измире се са Бочкајем и признаду га за кнеза. 2 ) Према овом измирењу имао je Ђорђе Рац да отпусти своје војнике кућама, али он не хтеде о томе ни чути нити се хтедоше градови Шегешвар и Сибињ предати Бочкају. ЂулаФи задоби Фогараш и Брашову па науми да пође и против Шегешвара, који je бранно сам Рац, али 28. јула изненада умре. Његов наследник Петки здружи се са Алипашом и крене се на Шегешвар. 3 ) Баш пред што ће непријатељи доћи иод град пошље Рац 20. јула једну одабрану чету Срба од 520 момака под вођством Јована Чонке, да из Шегешвара однесу неке топове у Удвархељ. Мађари дочекају у заседи ову чету и потуку тако Србе, да се само ньих неколицина спасе. И сам Чонка падне непријатељу у руке, а под хаднађом Јованом Бранковићем убише Мађари коња. 4 ) Да би учинио краја немирима на граници послао je био Бочкаји још с пролећа ове године у карансебешки банат Павла Петнехазија са задатком, да неприметно изведе Србе из пограничних места и да их настани дубље у Ердељу. Петнехази успе, да их из Лугоша и Карансебеша изведе под изговором, да ће у Јенопољу или Липову бити исплата, те их поведе у Липово. Вођа ових Срба, који дођоше у Липово, звао се Ђура Бешлија. Заповедник мађарске 1 ) о. с. стр. 51 л 31; Erdelyi orszäggyülesi emlekek V. kötet стр. 302. 2 ) Magyar törtenelmi evkönyvek es naplok II. стр. 39. 3 ) Erdelyi orszäggyülesi emlekek, V. kötet, стр. 304. 4 ) Magyar törtenelmi evkönyvek es naplök II. стр. 36, 51 и 70.
