DRŽAVNOGA PRAVA (ZAGREB, 1910.)

Strana - 45

45 piše, da je krunidbu obavio vaselenskim patriarkom Manojlom Haritopulom

219

) posvećeni prvi arkiepiskop srpski sv. Sava.

220

) Za razumjevanje fakta, da je pravoslavna Srbija, koja je smatrala da je jedina pravoslavna vjera мрдклм и ckKpMiifNaiA вкрд,

221

) za» tražila krunu iz Rima, treba znati, da je srpski veliki župan Stjepan već g. 1201. tražio od pape kraljevsku krunu'

22

'-) po primjeru bugarskoga vladara Kalojoana i brata svoga dukljanskoga kralja Vukana.

2ri

) Što je pobudilo kralja Stjepana, da prosi u pape kraljevski vjenac ? Na ovo pitanje odgovara učeni srpski historik Raič

lU

) ovako: Pervejšaja (seil, pričina) upovaju, est, jako on po prostote veka toga podražaja Joanikiju bolgarskomu kralju, isprosivšemu sebe venec kraljevskij ot togožde Papi ne hotel menšim mnogo biti ravnim obrazom ot Papi kralevskago prosil venca. Glupost, govorju, veka toga i prostota oboju seju kralju do toga privela ih, jako oni nepštevali (= nepoštivali), aki bi toj nebil dejstvitelnij kral, kotorij ot Papi venca nepolučil.

22r>

)" Raić dakle mni, u ono doba mišljahu, da nije onaj, koj od pape krunu nema д'кистви-

ΤίΛΗ'κΐΗ крдлк, ili kako Vidakoviđ

2

'

2

*) veli, savršeni kralj. Vidaliovič veli, da je Stjepan prvo dobio bio krunu od Bizanta, ali za to nema baš nikojega dokaza. Tominu vijest, da je Stjepana krunio papinski delegat, preuzimlje i srpski istorik Stanojević

221

) koji veli, da je radi toga Sava ljut otišao iz Raške. Ova je medjutim vijest u očitom protuslovlju sa domaćim' izvorima, pak za to moramo i mi reći sa Kukuljevićem,

228

) da mo2!?

) I sliša ο njem veseljenskij patrijarh Manuil — postavi jego arhiepiskopom vseje srpskije zemlje. Pavlović: Žitja kraljeva srpskih, p. 237. cf. Kukuljević

: Rad. LIX. p. 145. op. 4. 22

°) Glede te razlike sr. Rački: Pismo prvovjenčanoga kralja srpskoga Stjepana I. u „Starinama" knj. VII. p. 54. 221

) Danicič

: Život kraljeva i arhiepiskopa, p. 237. i22

) Podijeljenje krune Stjepanu prečio je ugarski kralj Emerik. Cf. Thcincr

: Mon. Slav. Merid. I. p. 36. 223

) Vukan dobije g. 1204. kraljevki stijeg (vexillum), Τ

h ein er: 1. c. ρ. 33. 22ί

) Istorija raznijih slavenskih narodov, najpače že Bolgar, Hrvatov i Serbov. U Budimu 1823. II. p. 434. Povjest ta pisana je po vrelima, pak se zato još i danas cijeniti mora. Sr. Novahović

: Istorija srpske književnosti I. izdanje. Beograd 1867. p. 205. Interesantni njegov životopis u Safarik-Jireček: Gesch. der südslav. Literatur, Prag. 1865. ρ. 304. 225

) Osim toga, misli Raić, da ne bijaše najmanji razlog, da se Stjepan time osigura protiv ugarskoga kralja Andrije. 226

) Istorija slaveno-serbskago naroda, Beograd 1833. I. p. 98. — „ВаепостаиЈ.ш.с и нроглашенје краљевине lijepo crta: Срећгсовић: исторли ерпскога народа k. II. Веоград, 1898. р. 98. 22т

) Istorija srpskoga naroda; Beograd 1908. ρ. 138. Sr. i: Istorija srpskoga na. roda za srednje škole od St. Stanojevića i L Zrnića, Beograd 1908., I. p. 69. 228

) 1. c. p. 147. — Du Cange: Hist. Byzant. ρ. 230, koji dominira srpskim povjesničarima jednako kao Lucij našima, veli da je Stevana krunio papinski legat.