VJESTNIK 5. (ZAGREB, 1903)

Strana - 261

261 144) iztaknuvši kako Niederle „nije uzeo na um nekoliko redaka dalje kod jermcnskoga geografa. Tu se naime veli, da na ušću Dunava sjedi Aspar-Hruk, sin Kubratov. Dakle stvar je pisana malo prije prelaza Bugara oko 679", a ne već 376. kako htjede Niederle. Čudnom i anahronističnom rabotom obdario nas je Dr. Ivan Ružić, inače odvjetnik po zanatu

17

). On naime hoće da dokaže, da je pradomovina sviju Slavena bila današnja Hrvatska zemlja, segnuvši još u sjevernu Italiju, nadalje da su Veneti Slaveni i da su se u staro doba svi Slaveni zvali Hrvali. Pred Keltima uzmaknuli su oni u IV. vieku prije Is. na sjever preko Karpata, a onda su se povratili ostavivši prije „stražu u svojoj pradomovini kroz cielo vrieme od tisuć godina, dok opet ne oslobode i na novo ne zaposjednu svoju liepu staru domaju " Iza toga Ružić se žestoko obara na Konstantina Porfirogenita, pak dokazuje kako su Hrvati zaposjeli svu zemlju od Triglava do Bojane, od Jadrana do Drine. Kad sam tu radnju, koja našoj historiografiji ne služi ni najmanje na čast, pročitao, sjetio sam se rieči njemačkoga naučenjaka von Bclow, što ih je napisao prikazujući čuveno, ali slabo pouzdano djelo Chambcrlainovo

: Die Grundlagen des XIX. Jahrh., a glase: „Ueber historische Fragen zu schreiben ist ja scheinbar eine sehr einfache Sache, die jeder Journalist zu verstehen glaubt, darum ist die Geschichte seit dem Altertum ein Tummelplatz für jede Art von Dilettantismus gewesen. Ich nehme dabei den Dilettantismus der Fachgelehrten keineswegs aus, der Leute, die im Besitze einer bloss philologischen Bildung an die Behandlung historischer Probleme herantreten. Dieser Dilettantismus ist sogar der all er gefährlichste, weil er im Mantel der Qnell enkenntniss einherstolziert". Tko hoće da vidi kako se ne smije pisati historija, taj neka uzme Ružićev posao u ruke, inače on nema nikake vriednosti ne samo za historičku nauku, nego ni za ono u čijoj je službi de facto i napisan, to jest za politiku. Valjda njoj za volju i jest na naslovnom listu napisano „Odlomak iz hrvatske pravne povjesti". Tvrdnje o seobi hrvatskoj i srbskoj gradačkoga sveučilištnoga profesora i sociologa Gumplowicza (gl. o njemu naš časopis od ove godine, pg. 193.) kuša oboriti Ivan Andrović

1

*), vraćajući se na stanovište i mišljenje Račkoga; u glavnom ne iznaša ništa novo. O byzantinskom caru Konstantinu V. Kopronimu (Kabalinos) (741—775) napisao je učenik čuvenoga byzantinologa Charlesa Diehla na pariškoj Sorbonne-i, Alfred Lombard vrlo dobru radnju

19

). Nas ona mora da zanima radi bogumilske sekte koja je i nastala, kad je taj car u Trakiju preselio silu žitelja iz Armenije i Sirije, inače pristalica monofizitizma i pavlićanstva ; Konstantin V. opet, preselio ih je, da njima suzbije opasne ekspanzivne težnje slavenskih plemena, koja su se jur razširila sve do Matapana u Peloponezu. Josip Pekar*

0

) nastoji dokazati (a to kan da mu i jest uspjelo), da sv. Metodije vrativši se god. 868-/869. iz Rima, nije otišao u Panoniju Kocelu, kao što se obično uzima, nego u Moravsku, odakle se povukao u Panoniju, pošto je došlo do rata izmedju Rastislava i Svatopluka. Obzirom na slavensku službu božju u Češkoj misli Pekar, da je Metodije pokrstio češkoga kneza Borivoja i da je slavenska služba iz Morave odmah po tom ušla u Češku. 17

) Dr. Ivan Ružić: Stara i nova postojbina Hrvata (Odlomak iz hrvatske pravne povjesti). Zagreb 1903., Vel. 8°, 56 str., Ciena 1 K. 1S

) Giovanni Androvič: Appunti polemici all' opuseolo del dottore L. Gumplowiez: „Le origini storiche dei Serbi e dei Croati". Spalato 1903., Vel. 8°, 28 str., ciena 60 filira. 19

) Alfred Lombard: Constantin V., empereur des Romains (741—775). Avec une préface de Ch. Diehl. Paris 1902., vel. 8° III. -j- 175. **) Jos. Pekar: Nejstarši kronika, češka. Hist. časopis česky, 1902. i separatno.