VJESTNIK 3. (ZAGREB, 1901.)

Strana - 148

148 first intrusion of a Slavonic element on a considérable scale into the Balkan peninsula". A što se tiče nesuglasice izmedju Joannesove tvrdnje po Schönfelderovu prijevodu, da naime Slaveni imaju mnogo oružja i da su se naučili ratovati još bolje, nego Rimljani, i izmedju neposredno daljne tvrdnje: „[Und doch sind es] einfältige Leute . . .", koji da ne znadu, što je oružje — ne će li možda i ovdje biti, ako ne baš kriv prijevod (jer možda ni ono prvo mjesto nije doslovce krivo prevedeno), a ono kakva rukopisna ili prepisivalačka praznina ili možda i kaki stilistički skok samoga originala, dovoljno jasno označen već onim zagradama njemačkoga prijevoda oko riječi „und doch sind es"? Pak to potječe možda iz pripovijedanja rimskih vojnika o Slavenima izvan zvaničnih granica rimskoga carstva ili možda Joannes time govori baš i o svojim Slavenima, koji su sada tako dobri ratnici, a — kakvi li su netom prije invazije bili! Sirski, arapski itd. rukopisi i inače tako su teški za točno čitanje, da se i na onaj način, koji netom izrekoh, mogu dovesti u sklad riječi Joannesove. Dr. Gavro Manojlović. \l Još nešto o „mletačkim prefektima" u Dalmaciji za Petra II. Orseola. Kad sam pisao svoj člančić „0 mletačkim prefektima u Dalmaciji za Petra II. Orseola" (Vjestnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskog arkiva III. 60—68), nije mi bila još stigla naručena za drugu svrhu rasprava dra. Ottona Kohl schütter a „Venedig unter dem Herzog Peter II. Orseolo, 991 bis 1009", Göttingen 1868; držao sam pak o njoj, da o onom pitanju — budući da se kasniji pisci u lome pitanju na nju nisu obazirali — i nema ništa novoga. Ali sam u njoj (p. 43.) sada našao ove riječi: „Das Bewunderungswürdige von Peters Handlungsweise liegt auch hier in der umfassenden Sorge, mit der er stets bei aller schonenden Rücksicht für Fremde . . . Darum ist es auch, ganz abgesehen davon, dass Johannes Diaconus nichts davon weiss, gewiss eine Erfindung der Späteren, dass Beamte von Venedig schon damals in die romanischen Städte Dalmatiens geschickt seien ..." i t. d. Tu je misao, kako sam ja istaknuo u svojem člančiću (str. 65., dolje), spomenuo već i Romanin kao misao Iv. Lučića, pak ju je Iv. Lučić bolje podupro općim doduše samo razmatranjem, nego i sam Kohlschütter. Kohlschütter naime osim toga dokaza, da Joannes Diac. ništa ne spominje o tim „prefektima", dovodi kao dokaz (u primjetbi) i listinu čak daleko od godine 1075. iz Romanina I., 391. i Tafel et Thomas, Font. rer. Austr. XII., p. 41. (= Rački Doc. n° 86

1

), u kojoj opet vidimo imena priora dalmatinskih gradova. Razumije se, da ta listina, toliko godina iza one Orseolove ekspedicije, ništa ne dokazuje. Ali i Kohlschütter već govori u svezi s tobožnjim prefektom Ottonom Orseolom : „Die Erfindung ist übrigens sehr plump, da Otto Orseolo (einen anderen dieses Namens, als den damals 7-jährigen Sohn des Dogen, gab es jedenfalls nicht in Venedig) als Beamter in Spalato genannt wird". Ovo mi je nekoliko riječi valjalo dodati, da se upotpuni ona moja raspravica, koja mislim da je to pitanje definitivno na čistac izvela. I Dr. Gavro Manojlović. \l Važan spomenik o utjelovljenju Slavonije. Kako je poznato, utjelovljena je Slavonija g. 1745. Hrvatskoj. Ravnateljstvu zemaljskog arkiva pošlo je za rukom, da nabavi vrlo zanimiv historički spomenik o tom utjelovljenju. Ovo je zadnji list nekog po svoj prilici obširnijeg predloga neke dvorske komisije o načinu provedenja utjelovljenja i instrukcije za kr. povjerenike, koji su imali provesti to utjelovljenje. Taj predlog, dotično instrukcija potpisana je po ug. dvorskom savjetniku Kolleru, a stoje sadržavala možemo samo naslućivati, pošto je samo konac spisa sačuvan. Nu velika važnost toga spomenika leži u tomu, da je na praznoj strani toga lista velika kraljica Marija Terezija sasvim vlastoručno napisala četrdeset i sedam redaka dugu rezoluciju na spomenuti predlog. 1 Romanin datira tu listinu „1075.",. Tafel et Thomas „8. febr. 1075.", Rački „8. febr. 1076.".