VJESTNIK 2. (ZAGREB, 1900.)
Strana - 41
Deset izvornih izprava, koje se čuvaju u arkivu trsatskoga manastira. Dne 21., 22. i 23. rujna 1885. pregledasmo ja podpisani i pokojni sada Radoslav Lopašić letimice znameniti arkiv glasovitoga franjevačkoga manastira na Trsatu. Kažem letimice, jer se u kratkom roku od tri dana i ne može drugčije pregledati arkiv, u kojem je pohranjeno preko tisuću raznovrstnih izprava, pisanih što latinskim, što njemačkim, što talijanskim, što hrvatskim jezikom ; osobito ako se uzme jošte u obzir, da smo mi kao posebni izaslanici visoke kralj, zemaljske vlade za izpitivanje arkiva tadanje riečke županije imali sastaviti i popis važnijih i znamenitijih izprava arkiva pomenutoga manastira. Sjećam se jošte vrlo dobro, kako smo obojica, skrozimice proniknuti težkom ali patriotičnom našom zadaćom, neumorno radili rečena tri dana od rana jutra do kasne večeri. Nu pored sve naše marljivosti uradismo malo, pošto smo morali prekinuti naša iztraživanja na Trsatu, gdje bi bilo posla i za nekoliko mjeseci, da nastavimo izpitivanje ostalih primorskih arkiva sve do Senja, jer su se veliki školski praznici primicali svomu kraju, a meni je valjalo dne 1. listopada nastaviti svoje službovanje u kr. gimnaziji senjskoj. Uza sav ogroman posao, što smo ga imali u trsatskom manastiru kroz ona tri dana, sastavljajući pomenuti već popis izprava, dospio sam ipak da prepišem iz toga arkiva deset izprava, koje ovdje kronologijskim redom u izvornom tekstu priobćujem. Drugu i osmu izmedju ovih izprava priobćio je već profesor Julije Janković u programu riečke gimnazije za školsku godinu 1885/6. str. 64 do 65. i 70., a treću, petu i desetu profesor Manojlo Sladović u svojoj knjizi „Povesti biskupijah senjske i modruške ili krbavske" str. 226 do 227., 243—244. i 244—245., ali obojica na nekojim mjestima pogrješno i izpustiv u svakoj pojedinoj izpravi po više rieči, a niesu ni točno sliedili metode, koje se izdavatelji pisanih spomenika držati moraju. S toga držim, da ne će biti s gorega, ako se pomenute izprave u „Vjestniku kr. zemaljskoga arkiva" ponovno štampaju, koji će i onako za nekoliko godina, ako 3og da, biti prava riznica za našu domaću historiografiju. Zaključujem ove redke sa vrućom željom, da bi se do skora bilo na Rieci bilo na Sušaku našao patriotičan, požrtvovan i takovu poslu
