VJESNIK 11. (ZAGREB, 1945.)

Strana - 241

N. ŽIC, HRVATSKA KRONIKA B. A. KRČELIĆA 1749.—1762. 241 noviću, drugač grčkoga zakona ter rimskomu suprotivnoga, človeku vuzel nazad i poleg volje i donacije milostivne kraljice biskupu Gabor Palkoviću izručil i predal je. I ov prvič po svojem vikariušu Simeonu Bulić vu Marču mirovno je vlezel i nju ladal i držal. Za duše ljuctva onoga skrb imajuči, koje od jedinosti po falinge tulikeh let svoga biskupa i plebanušev jako odstupilo bilo je. Grof Batthyan locumtenens vu semptembru vojnički kampament iliti logor pri Pet r ine je držal, vu kojega vnožina gospode horvateke, dapače i generali vnogi bili su pozvani i došli, kakoti i brat njegov grof Jožef Batthyan, kanovnik strigonski i prepust vu Sombotelu. Vnogo let za stanovita mesta pri Drave i okolu Kys i Nagy Attak iliti Maloga i Velikoga otoka, pri Legradu takaj, i za mesto Repaš zvano, med križevečkum i saladinskum vugerskum varmegjum, pod koju najmre varmegju i gospočinu mesta ona med Dravum spadati imaju, bant'a i pravda trpela je. Grof Csaki i grof Oršić

30 na komisiju tamo izhajali su. Ovo leto volja i dokončanje kraljevsko došlo je, da mesta ona pod Čakovec i zato i pod salavarsku varmegju spadati imaju, kojoj i predana su po odlučene na ovo komisije. Vu mesecu novembru gdin biskup vu Požegu i Sklavoniju odišel je za videti i potvrditi gore spomenuta od sebe napravlena, nove najmre fare i plebanuše. Poleg kraljevske zapovedi, po consiliumu požunskom locumtenentiale zvanom, ovo leto vu novembru mesecu, pod novi način i vu Zagrebu škole vekše počele su se. P h i 1 o s o p h i a najmre scholastic a, kako vu nepotrebneh, dapače nehasnoviteh zmišlavanjih, za istinu zatepsti i zmešati po kriču i rečih dvojneh, svoju meštriju postavljajuča, je ostavlena. I navuki na svoja izviralihča iliti principia da se dopeljaju, želja i ufanje je. Ostavleno vu školah pisanje, nego iz knig dijaki vučiti se jesu pričeli. Hasen negda bu se videla. Vu Zagrebu patrom Ježuvitam, koji škole imaju, dosta priteško bilo je, ar ovo kako novo i koji ne bi bili morali ogovarjajuČ, ktomu niti korepetitorov niti

. preceptorov imajuči, iz čujenja dečaki, da nit oci njihovi ovak vučili se jesu, ter vindar živeli su i časti zadobivali, bolje za sablje nego knige mislili su i sami sebe škodili po svoje nemarlivosti. ! : i • 1 ! ! ' Kajti baron Štefan Patačić za krajinske hasni vnogo skrbi kazal ne i ovu čast bil bi izručil, vu spravihču meseca decembra Jožef Raffay do vremena za komisara je imenuvan. LETO 1754. Na noč ovoga novoga leta vumrl i preminul je poštuvani pater iz Tovaruštva Jezuševoga Juraj Mulih, koteromu još na prodekalnice težina dojduči njega na postelju postavivši čez malo je obladala. Pater ov više od 20 let po horvateke i vugerske zemlje slovenskoga naroda misionariuš bil je i dosta dobra vu duhovneh vučinil. Vnoge navuka kršćanskoga knige ispisal i štampane ostavil. Pelde vsegdar dobre, da po smrti ljuctvo za slugu Božjega stalnoga i pravoga je ga imalo i ima. I na prošnju ljuctva vu cirkve bil je postavlen mrtev i potle pri svete Katarine va rake svojeh zakopan. Banska tabula poleg navade vu Zagrebu bila je i ove ašešori postali su gror Peter Sermage i grof Januš Patačić. Na koncu aprilisa orsačko općinstvo spravihče bilo je, vu kojem prvič tak ovde kako i po Krajinah i Generalijah vu Beču vučineno pomirjenje iliti, kako zvali su, sincerisatio med oberstarom Kleffeltom i vicebanom Januš Rauch, je izešlo i obznaneno, da i koji za prvešu med njimi neslogu znali nesu, zvedlivi vučineni su. Z a t e m mosta karlovečkoga kaj hitreše zvršenje je zapovedano. Obznaneno tulikaj bilo je: Prvič, da cesarsko-kraljevska komisija čez malo vreme hoče dojti za postaviti i prevideti orsaga ovoga z bližnemi provincijami megje, koje duguvanje vu vsake skoro diete još od kraljevstva Ferdinanda II. prosi se i obeča. Zato da orsag horvacki koja i kak iliti z kakovemi zrokmi potrebuje, da gotov dočaka, zapovedalo se je, koje vindar na ove kraje komisije ni bilo. Drugoč, da poklakam iz Reke do Karlovca put karolinški (iliti od cesara Karola VI., koji njega delati je pričel, ovak ozvan) 7. velikemi stroški bil bi dokončan, da ne samo

. kraljevske harmice i pošte onud izdiguju se, nego da vsi i vsaki prez iznimanja kojegoder peršone p u t o v i n u iliti p e d a g i u m plaćati na Vrbovskom i po drugeh mestah budu morali. Kajti pako ona mesta pod zagrebečku varmegju spadali bi i zato pravic vugerskeh naredgjenja vezala bi je, ober 39 Kristofor, asesor banske tabule.