VJESNIK 11. (ZAGREB, 1945.)
Strana - 6
6 VIESTNIK HRVATSKOG DRŽAVNOG ARHIVA kršćane. »Zlatna bula« ima pravilno intitulaciju »Bela Dei gratia Hungarie, Dalmatie, Choroatie, Rame, Seruie, Gallitie, Lodomerie Cumanieque rex in perpetuum«. Kraljevski naslov prvih Arpadovića jest »rex Pannoniorum« ili »Ungrorum«, kasnije »rex Hungarie«, iza 1102. dodao je Koloman »Dalmatie et Croatie«, Gejza I. (II.) 1137. »Rame«, Emerik 1202. »Servie«, Andrija I. (II.) 1206. »Galitie et Lodomerie«, a Bela III. (IV.) 1235. »Cumanie«. Naziv »rex Croatie« uslied težke transkripcije hrvatskog narodnog imena u latinskom jeziku često su pisali s malim razlikama* najobičnije dolazi »Croatie, Croacie«, a česti su i drugi oblici: »Chorwacie, Chroacie, Chorovacie, Crovacie, Choroachie« i si. 18 Invokacija i intitulacija, odnosno samo intitulacija, stalne su formule privilegija XIII. st., iza kojih sliedi tekst. Kontekst ili tekst kod privilegija redovito počinje arengom, koja sadržava neku obćenitu filozofsku, teoložku, moralnu ili pravnu misao, a zadaća joj je, da opravda pravnu odredbu, zbog koje je nastala izprava. Najčešće nije u užoj vezi s pravnim predmetom, već govori sasvim obćenito. Ona je jedan od najpromjenljivijih dielova izprave, te ostavlja slobodu sastavljaču, da je napiše po svojoj volji, radi čega su joj često posvećivali veliku pažnju. U vrieme izdavanja »zlatne bule« privilegiji imaju arengu, koja ne stoji u tjesnijoj nutarnjoj vezi s tekstom i ne odnosi se na nj, ali ima ipak stanovitu vezu s njime. Najčešće izriče kraljevo dostojanstvo i brigu za podanike, a kod darovnica osobito kraljevu darežljivost. Svaka je arenga drugojačije stilizirana, iako mnoge izrazuju istu misao, te se u pojedinim dielovima sasvim podudaraju. Gotovo uviek je spomenuta »regia dignitas, regum celsitudo, circumspectio regum, regalis munificentia, regalis Providentia« i si. Arenga je »zlatne bule« od »regum celsitudo requirit auctoritate ceteros antecellunt«. Isti početak arenge ima izprava Bele III. (IV.) od 23. IX. 1241., i to od »regum .... ut tanto«. 19 Iza arenge uvod u sam tekst čini promulgacija (promulgatio), koja upozorava javnost na izpravu. Prije »zlatne bule« promulgacija počinje često s »eapropter«, pa onda »igitur«, što se i kasnije javlja, a u vrieme »zlatne bule« s »hine est«, dok poslije prevladava »proinde«. Uz promulgaciju može doći notifikacija, odnosno deklaracija, kao kod »zlatne bule«: »quod tarn presentibus quam futuris harum série deelaramus«. Slično mogu imati i jednostavni, obični privilegiji. 20 Iza promulgacije redovito počinje sam pravni sadržaj izprave, kontekst ili tekst, riečju »quod«. U njemu je sadržan predmet izprave, pravni čin, zbog kojeg je ona nastala. Sadržava redovito poviestne činjenice, zbog čega postaje prvorazrednim poviestnim izvorom, te spada više u poviestnu kritiku, dok je za diplomatičku od sporednog značenja. Diplomatička se kritika osvrće uglavnom na sastav teksta, ukoliko on odgovara načinu pisanja i sastavljanja, te običajima kancelarije svoga doba. Prvi dio teksta obično je naracija (narratio), koja sadrži činjenice, motive i okolnosti, koje su utjecale na odluku izdavača i uzrokovale samo 18 Uzporedi izprave u Smičiklasa, Codex diplomaticus III., IV. i V. svez.; Fejér, Codex diplomaticus IV. 1. i 2.; Wenzel, Codex diplomaticus VII. 19 Smičiklas, o. c. IV., str. 135. 20 Česta je u ono vrieme promulgacija: »hac igitur ratione (consideratione) indueti«, ili »eapropter (proinde) ad notitiam ....«, gdje je uz promulgaciju i notifikacija.
