VJESNIK 2. (ZAGREB, 1926.)
Strana - 210
210 Gradnja krova na crkvi sv. Katarine god. 1679. Iza velikog požara, koji je g. 1674. oštetio crkvu sv. Katarine, dobila je crkva najprije posve jednostavan krov. Privremeno bijaše crkva pokrivena do g. 1679. Tada je o. Ivan Despotović, rektor isusovačkoga samostana u Zagrebu, sklopio ugovor s Markom Konšekom, tesarom iz Celja u Štajerskoj, koji će na crkvu sv. Katarine staviti stalan krov. Ugovor je pisan hrvatskim jezikom, a glasi ovako: »Ja Joannes Despotovich, zagrebačkoga kolegiuma rektor, pogodih se s Markom Konšekom, cimermanom iz Czilea, za naše cirkve svete Katarine krov tak i tem zakonom, da on Marko Konšek cimerman načini novi grušt i ves za rečeni krov cirkveni po vsem tja do koruša, i takajše oberh sakristije; i k tomu krovu da on za vse drevo prepašči, to je to za roženice, pante, tramov 20 vekšeh i drugo drevo, katero je knezu potrebno tak, da ves bude dober i jak i stalen; ja pak 12 velikih tramov da preskerbim i ono drevo, kotero bude potrebno na on falat nad sakristijum; k tomu da rečeni cimerman svojemi ljudmi vse, kaj je drevenoga na starom krovu, dole položi i novi krov gore postavi, izvan samoga črepa i onoga delà, kotero se zidarov dostoji; za čavle takaj i za letve da ja preskerbim. Za to vse obećal sem mu tri sto i osemdeset rajnski, dvadeseti veder vina i jednoga konjića, i njemu samomu hranu. Ta pogodba vučinjena je pred knezom Matijaš Faberiušem i knezom Mihalj Kozjakom, jednem i drugem plemenitoga kraljevskoga Zagrebačkoga varoša senatorom. Vu rečenu pogodbu dal sem mu vu napredak pred dvemi purgari iz Czilea — Šimunom Rosmanom, železnem kramarom, i Matijaš Predetzem, štacunarom, — petdeset škud iliti sto rajnski, kako je to zoseb napisano. Dano vu Zagrebu 11. dan Majuša meseca 1679. Joannes Despotovich, societatis Jesu collegii Zagrabiensis rector, m. p.« Dva pečata: isusovačkoga samostana u Zagrebu i tesara Konšeka u Celju. Izvornik ugovora čuva se u kr. ug. državnom arhivu u Budimpešti medju spisima: »Acta Jesuitica irregestrata. Collegii Zagrabiensis fasciculus VIII. numerus 149. Obnova isusovačkih zgrada g. 1674. U kući gradskoga suca Mije Pucaka buknuo je požar 25. lipnja 1674. u 3 sata poslije podne. Žestok vjetar širio je vatru po gradu, te je za 2 sata izgorio čitav gornji grad osim gimnazije, sjemeništa sv. Josipa, kapucinskoga samostana i triju kuća medju njima. Izgorješe i crkve u gornjem gradu, pa tako i crkva sv. Katarine s isusovačkim samostanom. Isusovci odlučiše, da će što prije obnoviti svoj samostan i krasnu svoju crkvu sv. Katarine. Već u rujnu god. 1674. moglo se pomišljati na pokrivanje crkve i samostana. Pošto u Zagrebu nije bilo dosta tesara, da sudjeluju kod izgradnje tolikih kuća, morahu se Isusovci obratiti na Juricu Juseka, tesara u nedalekom štajerskom trgovištu Brezice. S Jusekom je o. Mihovil Skerlecz, rektor isusovačkoga samostana, 30. rujna 1674. sklopio ugovor o pokrivanju nastradalih isusovačkih zgrada. Jusek se obvezao, da će se »paščiti« (žuriti), ne bi li mogao svoj posao dovršiti još prije zime. Isusovci dat će mu potrebitu gradju, a povrh toga 150 rajnskih forinti plaće; kada Jusek posao zgotovi, dobit će još 5 vedara vina kao likov. Ovaj ugovor nosi izvorni potpis o. Mihovila Skerlecza, dočim Jusek nije znao pisati, već je na ugovor samo stavio križ svojom rukom. Ugovor se nalazi u kr. ug. državnom arhivu u Budimpešti (medju spisima: »Acta Jesuitica irregestrata. Collegii Zagrabiensis fasciculus VI. broj 40). Ugovor je pisan hrvatskim jezikom, a glasi ovako: »Anno 1674. die 30. mensis Septembris pogodil sem se s Juricum Jussekom, cimermanom iz Bresecz, tak i pod te red, da rečeni cimerman vse svojemi ludmi, svojem stroškom i skerbjum, iz našega dreva i lesa, napravi i postavi ves cimper i vse, kaj se gode cimermanskoga delà pristoji, pod
