VJESNIK 1. (ZAGREB, 1925.)
Strana - 68
68 vor — auch; wurde zu dieser Zeit gewöhnlich ein hoher königlicher Beamte damit betraut — spater zufolge der Bestimmung des Art. XXI : 1231 zusammen mit dem Vertreter (homo capitularis oder conventualis) des hierzu vom Könige aufgeforderten beglaubigten Ortes (Kapitels oder Convents 57 ). Na XIII. stoljeće, naročito na vrijeme nepo* sredno poslije tatarske provale, kad je žemlja ostala poharana i pusta, budući da je naroda mnogo izginulo, sjeća opet ustanova, da nadàre-r nici moraju plaćati crkvenu desetinu za sebe i svoje kmetove, kad će darovane zemlje narodom napučiti (dum predictas terras ipsortim gentibus apopulaverint). Nadalje i druge dužnosti, koje se odredjuju Krešu, Kupiši i Raku za dobivene zemlje, ne protive se barem ustanovama XIII. stoljeća.' Takova je odredba, da se rečena tri plemića poput ostalih plemića imadu podvrgavati sudu zagrebačke županije, dok se za njihove podanike odredjuje sud u mjestu njihove stolice (in eorum sede), i to na dan u sedmici, koji će oni ustanoviti. Öd unišlih globa primat će polovicu oni sami, a polovicu njihovi sudci. Napokon ako kralj podigne opću vojsku (generalis ac communis regni exercitus), pa ih ban pozove, moraju njih trojica kao i njihovi potomci opremiti po tri konjanika s lukovima i strjelicama, koji će pod kraljevskom zastavom vojevati petnaest dana o njihovom trošku, a dalje o kraljevoj \plaći. ' " Sada da ogledamo, u koliko se Belina povelja za Kresa, Kupišu i Raka naslanja na falzifikate Frankapana za Senj i Vinodol. Tu treba istaknuti, da.-se pojedine česti povelje za Kresa i drugove podudaraju sa frankapanskom poveljom za Senj, te se vidi, da su na posve isti kalup gradjene ; ali povelja za Kresa nadilazi kud i kamo frankapanske svojim obilatim retorskim nakitom. Osobito se u tom pogledu odlikuju tri česti obiju povelja, naime inscriptio i salutatio, onda arenga i napokon narratio. a) Inscriptio i salutatio u obima poveljama već pokazuju, da je povelja za Kresa i drugove gradjena po kalupu povelje Frankapana za Senj ; sämo s tom razlikom, da je rječiti preradjivač povelje za Kresa proširio formulu, r dodavši kraljima (regibus) još „marchionibusque et potestatibus, jamačno po uzoru koje talijanske povelje. b) Arenga odaje još bolje svezu izmedju obiju povelja. U povelji za Senj glasi arenga doslovce: „Regie sublimitati convenit omnium nationum et linguarum sibi devote adherentium taliter providere, ut alii supervenientes eorum exempla imitati (invitati) ad fidehtatis opera ardentius et ferventius evocentur". Ovu arengu proširio je retorični priredjivač povelje za Kresa i drugove ovako: „Regie excelse sublimitati ex innata sibi liberalitate convenit, omnium nacionum par iter et linguarum génies^ sibi. semper devotive adhérentes de eorum multitudine f ' 7 ) Timon, Ungarische Verfassungs- und Rechtsgeschichte, str. 367.
