VJESNIK 1. (ZAGREB, 1925.)

Strana - 32

skih podataka

1

), pa je prema tome nemoguće izvesti bilo kakve zaključke o hrvatskoj kancelariji u doba kneževsko. Rački kaže: „Moguće je, da u ono doba ustroj dvorske kancelarije ne bijaše razgranjen i da ona nije još bila oštro odijeljena od kneževske „Capelle" ; već da nekome članu ove „Capelle" bijaše ujedno i kneževa pisarija povjerena"

2

). Ja bih pristao i na drugu mogućnost. Kad za kneževsko doba nemamo razloga da rečemo, da se na pisanju i izradjivanju službenih spisa trošilo mnogo vremena i snage, a ni da je kneževska kapela imala mnogo udjela u državnim pitanjima i poslovima uprave, nemamo razloga ni da naslućujemo, da je već tada postojala kancelarija pa ni u sklopu kapele. Mjesto na bilo kakvu kancelarijsku organizaciju, ja bih radje pomišljao na to, da je u kneževoj blizini, u prvom redu medju svećenstvom, bilo nadarenih i spretnih ljudi, koji su mogli, da u svakom poslu budu knezu od pomoći, pa bi se znali snaći i onda, kad je trebalo izraditi ispravu, čak i u duhu diplome. Pisari Martinus i Forminus pokazali su se svakako dorasli svom poslu. Forminus je Mutimirovu ispravu izradio na podlozi Trpimirove, a Martinus će se bit ugledao u pisara Mislavova. Ako je zaista tako bilo, onda će i Mislavova isprava bit imala invokaciju: In nomine patris et filii et špiritu sancti, koju imade i Trpimirova i Mutimirova, koja je izradjena po grčkim uzorima, a koju rabe normanski kraljevi u svojim grčkim ispravama još u 12. stoljeću

3

). Kad dan danas možemo da govorimo o internacionalnim odnošajima u ispravama srednjega vijeka i kad znamo da u kancelarijama i ispravama pojedinih državnih tvorevina ima upliva, koji dolaze sa raznih strana a i koješta, što u neku ruku postaje modom,

4

) onda ćemo se teško odlučiti, da rečemo, da je ova invokacija došla k nama iz isprava bizantinske kancelarije a ne franačke

5

). Ona će nas radje uputiti na pomisao, da su naše i najstarije isprave izložene uplivima, koji su dolazili sa raznih strana i da je od svega onoga, što je došlo sa strane, ostalo ono, što je došlo u sklad s našim državnim i pravnim *) Rački, Doc. u indeksu str. 507. i 520. 2

) Hrvatska dvorska kancelarija i njezine isprave za vladavine narodne dinastije, Rad XXXV., str. 4. 3

) Šišić, Priručnik str. 186.; Erben o. c. str. 306.- -307. O ispravama normanskih kraljeva: K. A. Kehr, Die Urkunden der normannisch-sizilischen Könige. Innsbruck 1902. *) Bresslau, Internationale Beziehungen im Urkundenwesen des Mittelalters. (Archiv für Urkundenforschung, VI. str. 21.) kaže: Denn wie aus jeder der Sprachen des mittelalterlichen Europas Lehn- und Fremdwörter in andere Sprachen übergingen, wie rechtliche Institutionen sich über den Kreis des Volkes, in dem sie entstanden waren, hinaus auf andere Völker verpflanzten, so erfur auch das Kanzlei- und Urkundenwesen fast aller Staaten Einwirkungen von aussen her und rezipierte gewisse Bräuche, die sich als zweckmässig erwiesen oder, wie man auch sagen kann, zur Mode wurden. 6

) Rački, Hrvatska dvorska kancelarija str. 10.; Sufflay, Die dalmatinische Privaturkunde str. 47—48.; Stanojević, Studije o srpskoj diplomatici, I., Invokacija. Glas 90., str. 74.