VJESNIK 1. (ZAGREB, 1925.)
Strana - 8
dvorskom i državnom -arhivu u Beču a naštampana u 200 primjeraka u ( državnoj štampariji u Berlinu, Naslov joj je: „Corpus pacificationum. Systematische Zusammenstellung der Texte der Friedensverträge 1792 bis 1913". Or.a je imala da »posluži mirovnim ugovorima poslije svjetskog rata, da je ovaj rat svršio onako/ kako su željele i na početku očekivale centralne vlasti. Za rješavanje pojedinih arhivalnih utanačenja može.se, upotrebiti još ova'literatura : May. La saisie des archives dudépartement . de la - Meurthe pendant la guerre de 1870—1871. Paris 1911. Bou tarie, Le-vandalisme révolutionaire. Revue des questions historiques, god. 1872. Müntz, Les annexions de'collections d'art ou de bibliothèques et leur rôle dans les relations internationales. Revue d.' histoire diplomatique, 1894—1896. Saume ry Les conquêtes artistiques de la Révolution et de l'Empire. Paris 1902. Schütter, Die Zurückstellung der von Franzosen im Jahre 1809 aus ,Wien entführten Archive. Mitteilungen des Instituts für österreichische Geschichtsforschung XXII. (1901). Literatura o najnovijim arhivalnim ugovorima spomenut će sè kasnije. Ovdje treba da navedem članak ravnatelja arhiva čehoslovačkog ministarstva inostranih dijela Jana Opočenskoga, „Archivni ümluva Republiky Cëskoslovenské s Republikou Rakouskou" u „Časopisu Archivni skoly" god, I. (1923.) str. 51. —141., jer je u njemu i kratak historički uvod. Polovica devetnaestoga vijeka, doba do kada smo pratili razvoj arhivskih ugovora, je doba kada se došlo do ispravnog poimanja arhiva. Kad,se pošlo .sa stanovišta, da arhivi imadu u prvom redu da služe upravnim potrebama i da rade u korist uprave i javnog života, nije se ni najmanje zaboravilo-na veliko značenje, koje imadu za napredak historijske nauke i svih onih drugih nauka, koje ne zaboravljaju život prošlih vremena* Napredak nauke učinio ju je jednim velikim internacionalnim dobrom, a taj se fakat odrazio i na arhive. Arhivska organizacija jedne države djelovala je na arhivsku organizaciju druge, ali , do-jedinstvene se organizacije u svim kulturnim državama nije došlo, sve do dana današnjega i ako je o tome bilo govora i na medjunarodnim kongresima 1 ). Kad je jedan veliki dogodjaj, kao što bijaše svjetski rat, stavio velik dio svijeta pred nove i teške probleme, nije mogao, da predje ni preko arhiva. Za uspostavu normalnih odnošaja u pojedinim, državama i zemljama trebalo je sada mnogo više nego prije pogledati u prošlost i naći koješta u prošlosti, što bi se, ne slijepim prepisivanjem nego razboritim primjenjivanjem, moglo upotrebiti za sadašnjost. Razumljivo je, da je rješavanje arhivalnih pitanja poslije svjetskog .rata, mnogo : teže,.i zapletenije, nego što. bijaše poslije ratova ranijih vremena. ' l )'Vidi zapisnik : Congres international des Archivistes et des Bibliothécaires. Bruxelles 1910.
