ARHIVSKI VJESNIK 26. (ZAGREB, 1983.)

Strana - 77

Jaroslav Sidak, Dvanaest pisama Eugena Kvaternika .!. V. Friču (1864). Arhivski vjesnik, 26/1983. str. 45—85 ruglo i preziranje žanje! Dočim nad glavom mojom neprestano mač prescriptie Šokčevićeve visi,

7 a takovi miserable piskari sa svoje strane mene ponizuju — to ćete dopustiti i Vi priatelju, da ako je onaj bezobraznik izrazio čuvstva Hrvatah spram mene onim pasusom, da onda moji napori, nastojanja, muke i patnje u tuđinstvu jesu uzaludna i luda nastojanja, tè onda Austrija može s pomilovanjem na mene motriti! A šta ona buncanja one kukavice o srbizmu troj. kraljevine? Ako bi mi Hrvati bili toli ignorantni historié svoje, a bili bi toli ludi politikeri tè bi glupi bizantinizam priznali u zemlji svojoj za karakteristiku srbstva: mi nebi vriedili da pljuju po nami ini narodi svieta! — Ako Cesi još i sad nisu uvidjeli što je srbež po pokret slavenski u obće, a napose po slobodu: onda ih mi žalimo, premda imademo pravo zahtjevati od slavenske bratje da počituju povjest, ali povjest koja nije pod patronatom Pogodinovim

7 pisana, no povjest koja ruske rublje i intrige prezira. — Hvala Bogu! da je Kvaternika blouznivého partaja u Hrvatskoj tamo stvari dotjerala, da znanost i patriotizam iskreni barbarskog srbeža nad Dunavom i Kotorom nepriznaje! Primjetili ste članke istog Hlasa glede srbeža biogradskog i novosadskog? Otvaraju oči, ljudi, ako i po malu! Molim Vas nepropustite mi šiljati i takovih brojevah, gdje je proti nam Hrvatom il našoj politici pisano — ja znam, svaki onaj broj, kojeg mi nešiljate, neblag je po nas; ali znam i to, da će se slavenstvo još jednom prije pošteno opeci nego li bude svetu istinu i poštenu politiku tjerati začelo. Zalibog, da osobito Česi, koji bi morali prvi uvidjeti tu istinu, i spram srbežu i spram magjarizmu na našu štetu pišu! Kao da će magjarizam, jednom dobro se na naših sijah namjestivši se, Čeha izpod njemačkoga bunda pomogao oslobadjati ! ! !

8 Ah, jadne li politike! Što mi je Kupa* o Poljacih već odkrio, liepo je i prekrasno; a Cesi kroz magyarizam do Italije pružajući se, nadaju se spasu ! ! Kad čitam češke novine pa o »otazki uherskej«

10 vidim, da ljepše nit Ost-deutsche Post ili Botschafter" pisati lje nebi mogao! Dobro je i tako. Kl.'

2 nisam još pisao; ako do opredeljenoga vremena nedobijem uspješno pismo od Vas, onda ću mu sa par riečih sbogom reći; on me tribulira" kroz Kupu, da pišem; ali je meni već sve dozlogrdilo, ali dozlogrdilo 7 Mihail Petrovič Pogodin (1800—75), ruski historičar-slavist, istaknuti predstavnik panslavizma. Između ostaloga potječu od njega »Politische Briefe aus Russland« (prijevod s ruskoga), Leipzig 1860, od kojih se treće, datirano g. 1843, odnosi na položaj slavenskih naroda u Habsburškoj monarhiji. s Češka, Moravska i Šleska pripadale su, — kao i sve austrijske zemlje osim Galicije, Dalmacije i nekadašnje mletačke Istre — do prusko-austrijskog rata 1866 Njemačkom savezu (konfederaciji). 9 Kupa, mađarski pukovnik, najuži suradnik Gy. Klapke. 10 »mađarsko pitanje« (češ.) 11 njemačke novine u Kl(apki) 13 muči 77