ARHIVSKI VJESNIK 17-18. (ZAGREB, 1974-1975.)

Strana - 385

strana »kada joj to bude moguće«

190 prethodno tražiti prestanak narušavanja obaveza prije negoli se bude i sama smatrala oslobođenom osiguravati imunitet odnosnog kulturnog dobra; — u čl. 11, t. 2. Konvencije, dodaje se gornjem slučaju, da se imunitet kulturnog dobra pod specijalnom zaštitom ne može oduzeti: »osim u izuzetnim slučajevima neizbježne vojne potrebe i samo tako dugo, dok ova potreba traje«

191

, time da nastup i prestanak takve potrebe: »može utvrditi samo šef jedne formacije koja je po važnosti jednaka ili veća od jedne divizije«

192

; — u čl. 13. Konvencije, o transportima u hitnim slučajevima, kaže se, ća notifikacija transporta, »koliko je moguće«

193

, treba biti učinjena protivnim stranama u sukobu, a za zaštitu transporta, »od neprijateljskih akata«, da će države ugovornice poduzeti, »koliko je to moguće«

194

, potrebne mjere predostrožnosti; — u čl. 15. Konvencije, o zaštiti nacionalnog osoblja zaduženog za zaštitu kulturnih dobara, propisuje se, da će ono biti poštivano: »ukoliko to dozvoljavaju interesi sigurnosti«

195

; — u čl. 8. Pravilnika za izvršenje Konvencije, o vršenju kontrolne misije, obavezuju se funkcioneri kontrole: »da vode računa o potrebama sigurnosti države ugovornice«

196

, odnosno: »da vode računa, u svim prilikama, o zahtjevima vojne situacije«

197

. Iako su navedene odredbe ostale u Konvenciji, ipak, uspoređujući ih s odgovarajućim normama Haških pravila iz 1907. god., činjenica je, da su nove odredbe restrinktivnije, pa znače određeni napredak prema ranijim pravilima. Klauzula »vojne potrebe« ima se u Konvenciji restrinktivno tumačiti, i ocjenjivati prema svakom pojedinom konkretnom slučaju. U argumentaciji za ove norme isticano je, da će one biti poticaj svim državama da ratificiraju Konvenciju, i doprinijeti njenoj univerzalnosti. S druge strane, ukazivano je i na usporedbu između zaštite ljudi i zaštite dobara, te iznesena mišljenja, da bi, uklanjanje klauzule o »vojnoj potrebi« iz ove Konvencije, prema postojećem međunarodnom pravu bila izjednačena oba vida zaštite, a da zaštita ljudi u oružanom sukobu ipak mora biti potpunija, nego li zaštita kulturnih dobara.

198 Neke formulacije u Konvenciji izazivat će i ovdje različita tumačenja. Ponajprije u pitanju razlikovanja između »imperativne« vojne potrebe iz čl. 4 i one »neizbježne« iz čl. 11. U kasnijim raspravama predloženo je tumačenje: neizbježna potreba »ne dopušta nikakvu alternativu«, a imperativna znači potrebu »koju je teško ignorirati«.

199 Zatim je otvoreno i pitanje: tko utvrđuje vojnu potrebu iz čl. 4 Konvencije? 190 »chaque fois qu'Elle le peut«. »i »qu'en des cas exceptionnels de nocessité milltalre Ineluctable, et seulement aussi longtemps que cette nécessité subsiste«. * »ne peut étre constates que par le chef d'une formation égale ou supérieure en importance à une division«. , 193 »autant que possible«. 194 »dans la mesure du possible«. 195 »dans la mesure compatible avec les exigences de la securite«. 196 »tenir compte des nécessités de securité de la Haute Partie contractante«. 1

97 »avoir égard en toutes circonstances aux exigences de la situation militaires«. 1

98 Vidi: Wilhelm R. J., n. d. str. 805 i slijed, i" Colloque d'experts européens . . . str. 4. 25 Arhivski vjesnik 385