ARHIVSKI VJESNIK 17-18. (ZAGREB, 1974-1975.)

Strana - 380

međunarodnog karaktera. Radi se o sukobima koji izbiju na teritoriju jedne od država ugovornica. U takvom slučaju, obavezne su strane u sukobu, »da primjenjuju bar one odredbe ove Konvencije, koje se odnose na poštivanje kulturnih dobara«.

178 Osim toga one moraju nastojati, da, putem »specijalnih sporazuma«, stave na snagu »sve ili dio drugih odredaba ove Konvencije« (čl. 19, t. 1 i 2). To je primjena Konvencije u tzv. građanskim ratovima. UNESCO »može ponuditi svoje usluge stranama koje se nalaze u sukobu« (isto, t. 3). I na kraju: iz primjene odredaba ovog čl. 19. Konvencije nijedna strana u sukobu ne može izvoditi neke efekte za svoj »pravni status« (isto, t. 4). Pokreti otpora su posebno obuhvaćeni, u čl. 5 Konvencije, gdje je riječ o okupaciji, i to na ovaj način: »Svaka država ugovornica, čiju vladu članovi pokreta otpora

179 smatraju kao svoju zakonitu vladu, skrenut će im, ako je moguće, pažnju na obavezu ispunjavanja onih odredaba Konvencije, koje se odnose na poštivanje kulturnih dobara«. Ovakvo obuhvatanje i oružanih sukoba koji nisu međunarodnog karaktera značajna je tekovima u nastojanjima za proširenjem zaštite kulturnih dobara.

180 Ako ovim odredbama iz čl. 5, 18 i 19 Konvencije dodamo i već prikazani sadržaj Rezolucije br. 1 donesene na Konferenciji u Haagu 21. IV

—14. V 1954, možemo reći, da je novim režimom obuhvaćena određena zaštita kulturnih dobara u svim oružanim sukobima.

181 Prema tome, sveukupni zaključci spomenute Konferencije sadrže i u znatnoj mjeri omogućuju ostvarenje težnje za što univerzalnijom zaštitom kulturnih dobara ugroženih oružanim sukobima. Međunarodna kontrola U cjelokupnom mehanizmu provedbe Konvencije svakako posebno mjesto pripada instrumentu međunarodne kontrole, kako po praktičnim, tako i po njegovim pravnim posljedicama. Konvencija taksativno navodi dva slučaja kada se međunarodnom kontrolom provjerava pravilnost i korektnost provedbe odredaba Konvencije, oba samo u vrijeme oružanog sukoba, a to su: a) po čl. 10 za kulturna dobra koja se nalaze pod specijalnom zaštitom, i b) po čl. 12. t. 2. za transport pod specijalnom zaštitom. 178 Kraus H., n.d. str. 220 s pravom primjećuje: zašto uz poštivanje iz čl. 4. nije ovdje obuhvaćeno i čuvanje iz čl. 3. Konvencije? 179 U službenom prijevodu Konvencije (vidi bilješku br. 124) kaže se »članovi otpora«, iako je potpuniji prijevod: »članovi pokreta otpora« (»les membres d'un mouvement de resistance«; »i membri di un movimento di resistenza«). 180 Vidi srodne odredbe u čl. 3. svih četiriju Ženevskih konvencija iz 1949. god. Uz to i: Andrassy J., Razvoj Ženevskih konvencija i njihove opće odredbe (Ženevske konvencije i Crveni krst. Beograd 1963. Izd. Centralni odbor JCK), str. 32—33. i" Wilhelm R. J., n. d. str. 804, kaže: »Come on le voit, la Conference da La Haye a non seulement reconnu que la Convention pour la protection des biens culturels liait les Etats parties aussi bien en cas d'action collective que dans d'autres cas; elle a mème souhaité que les Nations Unies comme telles, dans les actions entreprises par leurs forces armées, appliquent sans distinction toutes les dispositions de la Convention, indépendamment du caractère obigatoire que celle-ci pourrait avoir ou non pour chacun de ses membres. Voilà une confirmation eclatante de cette vérité que les lois de la guerre, loin d'etre suspendues quand les hostilités deviennent une »Operation de police«, doivent, au contraire, recevoir application dans tous les cas de conflits armés, pour la sauvegarde veritable de la personne humaine et des valeurs essentielles de la civilisation.« 380