ARHIVSKI VJESNIK 17-18. (ZAGREB, 1974-1975.)

Strana - 356

Posebni slučajevi važenja Konvencije na nekim teritorijima. Svaka država — ugovornica ove Konvencije, a koja »na međunarodnom planu« zastupa i neke »teritorije«, može notificirati generalnom direktoru UNESCO-a, da Konvencija važi i »za cjelinu ili bilo koji dio« spomenutih teritorija. Potrebno je utvrditi i vrijeme početka važenja, a to je: tri mjeseca nakon primitka notifikacije, ali ne prije nego li je Konvencija stupila na snagu za državu — zastupnicu.

108 Obaveznost Konvencije i uloga unilateralnih deklaracija. Neke države ističu potrebu da još naknadno temeljito prouče Konvenciju. Treba stoga zauzeti stav: prihvatanje Konvencije, po generalnoj konferenciji UNESCO-a ne stvara automatsku obavezu svake države — članice UNESCO-a; »svakoj vladi ostaje slobodno da potpiše Konvenciju ili da joj pristupi naknadno, što joj omogućuje da temeljito ispita tekst Konvencije, a bez zastoja u prihvatanju Konvencije sa strane drugih vlada«.

109 Da se još više olakša prihvatanje Konvencije sa strane »svih država« predložen je i novi član Konvencije (čl. 38), kojim se omogućuje i u 10 točaka detaljno normira postupak revizije Konvencije i njena »Pravilnika« o izvršenju.

110 Uloga unilateralnih deklaracija predviđena je na slijedeći način: »u međuvremenu dok Konvencija ne stupi na snagu, preporučuje se, da unilateralne deklaracije, izdane od nekih država, ne budu ukinute, i da slične deklaracije proglase i one vlade koje će zakasniti s potpisivanjem Konvencije«.

111 Uz ova pitanja, koja su izazvala najviše diskusije, radna je grupa raspravila i redigirala čitav niz drugih manjih ispravaka i dopuna u projektu teksta Konvencije i Pravilnika o njenu izvršenju. Sveukupna pitanja teksta nisu više izazivala značajniju diskusiju u toku samog zasjedanja sedme generalne konferencije UNESCO-a u Parizu, decembra mjeseca 1952. god. Ovdje se diskusija uglavnom svela na pitanje: kada će se održati završna rasprava o Konvenciji, te na kakvoj će se međunarodnoj konferenciji to održati (redovnom ili izvanrednom zasjedanju UNESCO-a, ili na specijalnoj međuvladinoj konferenciji).

112 Delegacija USA nametala je ovakve diskusije uz izrazitu težnju, da maksimalno odgodi konačnu raspravu o Konvenciji i njeno prihvatanje. Ograničenja što ih norme predložene Konvencije nameću oružanim snagama očito nisu odgovarala vladi USA, koja je, i u ovo mirnodobsko vrijeme, već locirala tolike svoje vojne kontingente u velikom broju zemalja diljem svijeta. Delegacija USA uporno je inzistirala samo na nastavku rasprave o Konvenciji, i to na idućem, osmom, redovnom, zasjedanju generalne konferencije UNESCO-a 1953. god.

113 Usprkos faktične želje «» Isto, str. 63. 109 Isto, str. 61. 110 Isto, str. 63. 111 Isto, str. 61. »« Isto! Comptes rendus des débast, str. 331—332, 502—504. 113 Isto, str. 331—332. Predstavnik USA: . . . »estime que la protection des biens cultureles d'un pays par une armée qui est sur un territoire autre que le sien pose, lorsque son chef suprème se trouve à la tète d'un commandement unifié, un probleme juridique à étudier en collaboration avec les Nations Unies, qui devraient participer à la Convention«. On smatra da se radi o Konvenciji »čija izrada zahtijeva više godina studija sa strane eksperata«; da treba »vrlo brižljivo utvrditi definiciju kulturnih do"bara pod zaštitom«, te upotrebiti »jednu rigorozno juriđičku terminologiju u redakciji projekta« ... i si. Dakako, svoju težnju za odlaganjem donošenja Konvencije i USA •zaklanjaju tezom o želji, da Konvenciju prihvate sve zemlje, i članice i nečlanice UNESCO-a, i OUN-a! 356