ARHIVSKI VJESNIK 17-18. (ZAGREB, 1974-1975.)

Strana - 347

vojnih operacija, već smišljenim provođenjem načela totalnog ratovanja, te odmazdi na takvu praksu, a bez ikakva obzira na objekt napada, pa i bez ikakva obzira i prema najvrijednijim kulturnim dobrima. Jednako je velike razmjere dosegla i pljačka kulturnih dobara, izvršena od vojnih i civilnih vlasti sila osovine u okupiranim zemljama

75

. Sve je to potaklo akciju i nove napore u pravcu zaštite spomeničkog blaga ,oko stvaranja jedne organizacije »Crvenog križa za kulturna dobra«, za međunarodnopravnim reguliranjem zaštite kulturnih dobara u ratu, odmah po završetku drugog svjetskog rata. Čim je konstituirana Organizacija ujedinjenih naroda za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), ta je organizacija poduzela inicijativu. I u njenom statutu (čl. 1. t. 2c) utvrđen joj je, kao jedan od zadataka, da: bdije nad čuvanjem i zaštitom svjetske baštine »knjiga, umjetničkih djela i drugih spomenika od historijskog ili naučnog interesa«, te da u tom cilju preporučuje zainteresiranim narodima sklapanje međunarodnih konvencija

76

. Na drugom i trećem zasjedanju generalne konferencije UNESCO-a, 1947. i 1948. godine, pažnja je bila usmjerena na preporuke državama-članicama, da izrade liste svojih »umjetničkih objekata, naučnih objekata i dokumenata koji su unikati«, pa, zatim, da izrade i najmanje četiri fotorepredukcije takvih objekata, koje će se u sigurnosne svrhe pohraniti u odgovarajućim »centrima«

77

. Na četvrtom zasjedanju, u Parizu 1949. god., pokrenuta je, međutim, akcija na mnogo širem planu. Predstavnik Holandije podnio je »projekt rezolucije« o »obrani kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba«

78

, a predstavnik Francuske je podupro taj zahtjev sa željom, da se rezolucija primijeni »na zbirke svake vrsti, na muzeje, biblioteke i arhive«

79

. Objavljeno je tada, da će se potkraj 1949. god. sastati poseban komitet stručnjaka, da prouči mjere koje bi UNESCO mogao poduzeti, da »na efektivan način osigura zaštitu spomenika«

80

. Širina akcije odrazila se i u brojnim rezolucijama ovog zasjedanja. Dio tih rezolucija usmjeren je daljnjoj brizi oko sigurnosnih fotosnimaka spomeničkog blaga (izrada repertorija postojećih fototeka, te upotpunjenje praznina u njima), naročito u pogledu snimaka »osobito reprezentativnih djela«, za koja još ne postoje zadovoljavajuće reprodukcije; razmjena među državama-članicama takvih repertorija i reprodukcija; osnivanje izvjesnog broja depoa za pohranu reprodukcija naj75 o stradanju kulturnog blaga na području SFR Jugoslavije vidi: Ljudske i materijalne žrtve Jugoslavije u ratnom naporu 1941—1945, Beograd b. g., str. 41—53; Zivković N., Ratna šteta koju je Nemačka učinila Jugoslaviji u drugom svetskom ratu, Beograd 1975, str. 492—526. 76 Vidi: L'UNESCO et son programme. La protection du patrimoine culturel de l'humanité. Sites et monuments. Paris 1969, str. 5. Generalni direktor UNESCO-a podsjeća na taj zadatak, pa dodaje tome: . . . »La encore, il nous faut rappeler que l'UNESCO ne saurait faire oeuvre efficace dans un monde en proie au fascisme, à l'impérialisme, à l'intolérance, aux persecutions, à l'exploitation tyranique, à la corruption, à l'anéantissement arbitraire de toute liberté et à un nationalisme outré« . . . Vidi: Actes de la Conference generale de l'UNESCO, deuxième session, Mexico 1947. Vol. I, Paris 1948, str. 58—59. FNR Jugoslavija je članica UNESCO-a od 31. in 1950. 77 Actes de la Conference generale ... deuxième session . .., vol. u, str. 25, pod 4.1.5. Isto, . . . troisième session, Beyrouth 1948, vol. II, Paris 1949, među rezolucijama, ad 6. »Activites culturelles«, pod 6.14. »Reproduction d'objects précieux et d'unica«. 78 Isto, ... quatrième session, Paris 1949. Comptes rendus des débats, str. 310. Prijedlog nosi oznaku dokumentacije UNESCO-a Doc. 4 C/PRG/10 79 Isto, str. 311. 80 Isto. 347