ARHIVSKI VJESNIK 17-18. (ZAGREB, 1974-1975.)
Strana - 346
kojima posebne zasluge pripadaju svakako Ch. Visscheru, no, u cjelini uzevši, nije taj napredak, po broju radova, odgovarao verbalno toliko priznavanoj vrijednosti i važnosti — svjetske kulturne baštine. Izloženi historijat nam iskazuje i glavne praznine i nedostatke u teoriji i praksi zaštite kulturnih dobara u slučaju rata. Prvi je, nesumnjivo, u nedovoljnoj obradi pojma spomeničkog blaga — kulturnog dobra — kulturne baštine, pa potom nedovoljno određenog i nepreciziranog objekta zaštite. Kretalo se u rasponima od generalizacija koje malo govore do djelomičnih nabrajanja; od stavljanja težiša na nepokretne spomenike do slabo određenih vrsti pokretnih kulturnih dobara; od ograničavanja na sama »umjetnička djela«, ili najviše »spomenike i umjetnička djela«, do ograničavanja i pojma »historijski spomenici« samo na nepokretne spomenike 74 , te izostavljanja čitavih grupa neospornih kulturnih dobara, fundamentalnih dijelova nacionalne i svjetske kulturne baštine, kao što su npr. arhivska i bibliotečna građa. Sve do drugog svjetskog rata nije s gledišta zaštite u ratu, shvaćena niti definirana cjelina kulturnih dobara koju neizostavno treba zaštititi, a koja uz odgovarajuću kategorizaciju, neće dovesti do opasnosti da se: uslijed preširokog zahvata — malo praktički zaštiti. Prednacrt Konvencije iz 1938. god., kao svojevrsni finalni rezultat razvitka koncepcije o zaštiti kroz čitavo razdoblje od 1874. god. do početka drugog svjetskog rata 1939. godine, malo je doprinio rješenju ovog pitanja, kao jednog od temeljnih problema. Drugi je osnovni nedostatak u tome, što su nerazrađene međunarodne norme imale utjecaja i na nepotpunost odgovarajućih nacionalnih zakonodavstava o zaštiti kulturnih dobara u ratu. U znatnom broju država te su nacionalne norme bile u mnogom pogledu nedostatne. To je dobrim dijelom utjecalo i na često vrlo slabo i manjkavo provođenje preventivnih-mirnodobskih zaštitnih mjera. Tragičnost je situacije bila u tome, što je na takve prilike nadošao drugi svjetski rat, nametnut od fašističkih silä, sada već kao klasični — totalni rat. Haška konvencija o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, od god. 1954. Prva jaza pripremnih radova U toku drugog svjetskog rata ponovno je stradao ogroman broj kulturnih dobara. Među njima toliki dragocjeni spomenici, kojih uništenje ili oštećenje nije bilo diktirano nikakvim neposrednim potrebama 74 Kada se i postavlja pitanje definiranja pojma »historijski spomenici«, i daje to u zadatak Međunarodnoj komisiji za historijske spomenike, unaprijed se određuju okviri i kaže se: ... »II lui appartiendra naturellement de préciser cette notion qui doit, en tout cas, englober aussi bien les immeubles par nature que les immeubles par destination. L/acception de ce terme joue en effet un ròle important dans la formation et evolution des legislations ou de la juridiction ainsi que dans l'application des lois et reglements administratifs. D'autre part, il ressort de l'apercu des différentes legislations nationales que l'entourage des monuments doit étre compris dans cette definition; il en est de mème pour les ensembles arehitectonìques et les perspectives monumentales, pour les fouilles et les terrains archeologiques. Quant aux beautes naturelles, elles ne peuvent étre prises en consideration que dans leurs fonctions de cadre des monuments« (v. Mouseion, vol. 25—26, Paris 1934, str. 180—181). 346
