ARHIVSKI VJESNIK 17-18. (ZAGREB, 1974-1975.)

Strana - 345

izvršiti »običnim saopćenjem« jednoj od vlada potpisnica, koja će ga obznaniti svima ostalima.

67 Lako je uočiti da principi ove Deklaracije predstavljaju sažeto izražena načela na kojima je koncipiran ranije opisani projekt Konvencije, načela, koja su se uglavnom pokazala nesporna, pa potom prihvatljiva za većinu država. Forma pojedinačne deklaracije omogućavala je brzo prihvatanje i proglašavanje sa strane većeg broja država. Međutim, ni ovakva inicijativa nije naišla na odaziv. Nijedna država nije donijela predloženu deklaraciju.

68 Spomenimo još i onaj vid pomoći koju je mogla pružiti Međunarodna muzejska organizacija objavivši u jesen 1939. god. u Parizu i priručnik, pod naslovom: »Zaštita spomenika i umjetničkih djela za vrijeme rata« (La protection des monuments et oeuvres d'art en temps de guerre)

60

. Njegov prvi dio (str. 23—126) odnosi se na »tehničke metode zaštite« (zaštita pokretnih umjetničkih djela; zaštita građevnih objekata; zaštita spomenika umjetnosti i historije) uz iscrpne praktične upute i objašnjenja za tehničku provedbu zaštitnih mjera, koje bi svaka država trebala da provede na svom teritoriju

70

. Drugi dio (str. 127—228) posvećen je »Međunarodnoj zaštiti«, s ova tri poglavlja: A. Historijski spomenici i umjetnička djela u vrijeme rata i u mirovnim ugovorima (važniji aspekti historijske problematike međunarodnopravne zaštie spomeničkog blaga)

71

, B. Projekt Konvencije izrađen od Međunarodne muzejske organizacije (važniji materijali nastali u radu na toj Konvenciji, uključivši tekst njena prednacrta i komentara)

72

, i, C. Tekstovi važećih međunarodnopravnih normi i deklaracije vladä o zaštiti spomenika i umjetničkih djela u vrijeme rata

73

. Iz cjelokupnog dosadašnjeg izlaganja o historijatu međunarodnopravne zaštite spomeničkog blaga u ratu razvidno je, da su glavne pozitivne norme o toj zaštiti utvrđene na Haškoj mirovnoj konferenciji 1907. god. Za sve zemlje, izuzev američkog kontinenta, ta su haška pravila ostala glavno pozitivno međunarodno pravo u oblasti zaštite spomenika u ratu — sve do početka drugog svjetskog rata, iako je već davno prije bilo ustanovljeno, da su te norme i nepotpune i zastarjele. Doktrina je u tom razdoblju podosta napredovala, zahvaljujući inicijativama i poticajima kulturnih radnika, te radu pravnih stručnjaka, među 67 Tekst projekta Deklaracije donosi: Deltenre M., n. đ. str. 754—759. «

8 Vidi i: Foramiti H., n. d. T. 1, str. 29. 69 Čitav tekst sadržan je u sv. 47—48 časopisa Mouseion, objavljenog 1939. god. Po tom izdanju ga citiramo u ovoj raspravi. 70 Naslovi: A. La sauvegarde des oeuvres d'art mobiles: I Evacuation, II Emballage, III Transport, IV Protection dans le musée: B. La protection des locaux: I Nature des risques et matériaux de protection, II Musées, III Abris, TV Refuges; C. La protection des monuments d'art et d'histoire: I Emplacement et voisinage de l'édifice, n Protection sur place des oeuvres d'art et elements décoratifs. 71 Naslovi: I La pratique du butin, il Protection des monuments historiques et des oeuvres d'art contre les destructions par des faits de guerre, III L'unite des oeuvres et collections d'art et la reconstruction du patrimoine artistique et historiques dans les traités recents. 72 Naslovi: I Rapport préliminaire présente au Comité de Direction, u Raport du Comité de Direction à la Commission internationale de Cooperation intellectuelle, HI Avant-projet de Convention internationale, IV Commentaire du projet. 73 Naslovi: Conventions de la Haye de 1907; Appel du President des Etats-Unis (Septembre 1939); Réponses des Gouvernements allemand, anglais, francais et polonais; Protocole de Genève de 1925; Declaration commune franco-britanique ; Declaration du Secrétaire d'Etat aux affaires étrangères du Royaume-Uni; Communique de l'Office international des Musées (4 Septembre 1939). 345