ARHIVSKI VJESNIK 15. (ZAGREB, 1972.)

Strana - 327

ARCHIVMITTEILUNGEN, 1-6, 1971; 1, 1972, izdaje Državna arhivska uprava DDR Članci u ovim brojevima tretiraju problematiku arhivske teorije i prakse, izobrazbu kadrova, arhivsku tehniku itd. U broju 1/71. pod zajedničkim naslovom Begründungen und Erläuterungen zu Ergänzungen der Ordnungs- und Ver Zeichnung s grundsätze dva autora pišu o nadopunama principa za sređivanje i popisivanje arhivske građe koji su izašli 1965. (v. »Arhivski vjesnik« XIII), i to H. S. Brather piše o prvoj nadopuni, »Ergänzung I: Druckschriften«, dakle o nadopuni koja se odnosi na tiskane ili nekom drugom tehnikom umnožene spise. TJ prošlosti su takvi spisi uvijek bili problematični za arhivare i bibliotekare jer nije bilo određeno kamo spadaju. Vrijedilo je pravilo: »Debele knjige u biblioteku, a tanke u arhiv«. Danas se razlikovanje tiskane i rukopisne građe ne postavlja kao problem jer se sve više uvode tiskarski i reprodukcioni postupci,, pa se velik dio registraturske građe sastoji baš od takvih spisa. Zato »nadopuna« polazi sa stajališta da ovi spisi pripadaju registraturi, odnosno fondu u kojem nastaju, i oni su od njega nedjeljivi. Pisac dalje raspravlja o sređivanju plakata, letaka i novinskih izrezaka koji pripadaju jednom fondu. Drugu nadopunu, »Ergänzung II: Karten und Plänen«, komentira F. Wächter. Ova »nadopuna« polazi od principa da karte i planove koji su dio jednoga fonda imaju svojstvo arhivske građe. Karte se mogu svrstati i u zbirke a problem su one karte kojima se ne može odrediti provenijencija, a takvih ima u svakom arhivu. U nadopuni su određene upute za popisivanje karata pri jednom fondu sa slijedećim podacima: signatura, naslov, svrha izrade, sadržaj,, bilješka o izradi, datum, mjerilo, format, materijal i stanje karte, upozorenja na pripadajuće spise, a za starije i vrednije karte još i literaturni podaci. Na koncu se daju upute za informativna sredstva za karte. U broju 1/72. I. Schmidt piše o »nadopuni III«, koja se odnosi na fotoreprodukcije i filmove. On raspravlja o odnosu foto-reprodukcija i filmova prema fondovima kojima pripadaju, o registriranju takve građe i njezinu popisivanju i smještaju. Način popisivanja te građe određen je prema njezinoj vrsti, npr. za karte i planove zahtijeva se određeni odgovarajući način popisivanja. H. S. Gold u članku Schriftgutkataloge als Steureungsinstrumente der Bewertung (1/71) piše o praktičnoj primjeni kataloga registraturske građe koji su uvedeni u registraturama ustanova i poduzeća zbog poboljšanja rukovođenja administracijom. Ti katalozi registriraju cjelokupnu registraturnu građu jednog stvaraoca registrature ili njegovih grana. Ova građa se procjenjuje prema njezinoj vrijednosti zbog predavanja nadležnom arhivu ili zbog izlučivanja i kasiranja. Za svaku vrstu spisa označen je rok čuvanja, trajna vrijednost a za neke spise još jedna provjera nakon isteka roka čuvanja. Dva članka tretiraju problematiku agrarnih istraživanja (2), i to G. Hietz Probleme regionaler Agrargeschichtsforschung i H. Harnisch Quellen zur Agrargeschichte Brandenburgs in der Epoche des Kapitalismus (2. i 3. 1971). Ovim istraživanjima u DDR se posvećuje velika pažnja. TJ članku Die weitere Rationalisierung des Bewertungsverfahrens (3/71) L. Enders piše o dosadašnjim iskustvima na izradi tzv. muster-lista i poboljšanju rada s obzirom na to da taj rad traje već šest godina. Svi stvaraoci registratura razvrstavaju se prema svojoj važnosti u tri kategorije i ovisno o kategoriji određuje se rok čuvanja registraturne građe ili njezina trajna vrijednost. Problemom racionalizacije rada u arhivima bave se još: R. Kluge u članku Archivwissenschaftliche Forschungen in der DDR (3); R. Gross., J. Hartman i V. Elstner u članku Perspektivische Probleme einer rationellen Informationsauffindung in der Archiven (3); H. Welsch piše Zur komplexen sozialistischen Rationalisierung in staatlichen Archivwesen der DDR (3); F. Schmidt piše članak pod naslovom Wege zu einer rationellen Bearbeitung und Auswertung von Beständen der Epoche des Sozialismus (5). 327