ARHIVSKI VJESNIK 15. (ZAGREB, 1972.)

Strana - 289

Republike. U X. poglavlju izvještava o poljoprivredi u Dubrovniku. Između ostalog tumači odnose između zemljovlasnika i kmeta. Evo najkarakterističnijih izvoda: »D'aprees les principes politiques et constitutionels de l'Etat, les Paysans ne pouvaient posséder en propriété des Biens immeubles

... Un contrat réciproque reconnu par la loi, consacré deja par un usage non interropu des Plusieurs siècles fixait les droits, et les obligations du Propriétaire ainsi que ceux du Colon de la manière suivante. Le Propriétaire devait donner à son Colon une maison d'habitation; le Colon devait donner pour cela au Propriétaire quatre vingt dix journées de labour sur ses terres, pendant les quelles il était nourri si abbondamment par le Propriétaire que sa nourriture designée par la loi coûte aujourdhui plus que cinquante par jour

... Le Propriétaire en outre lui donnait un Solde de terre equivalent à 400 pas quarrès de sourface de sa maison contre une modique rédevance annuelle en oeufs volaillez, proportionnée au produits de la même terre« (Krizman, 453—454. Usp. i slobodan prijevod N. Putice kod Roller, 17). S obzirom da izvještaj potječe od službene osobe bivše Republike, dragocjen je izvor o agrarnim odnosima. Iz izvještaja je vidljivo da seljaci nisu mogli posjedovati nepokretna dobra, zemlju. Kmet je ona osoba koja sklapa sa zemljo vlasnikom ugovor u kojem se već stoljećima nalaze utvrđena određena prava i dužnosti. Kmet dobiva od gospodara kuću. Za uzvrat mora rabota ti 90 dana na gospodarevoj zemlji. Kroz to vrijeme gospodar je dužan da ga obilno hrani. Vlasnik daje kmetu na korištenje solad zemlje oko kuće. Za uzvrat ovaj godišnje nosi darove gospodaru. Izvještaj bi sam po sebi dio dovoljan da shvatimo što se u Dubrovniku smatra kmetskim odnosom, što je kmet. Da bi slika bila potpunija donijet ćemo još nekoliko definicija. One se istina ne razlikuju od ove, ali su objavljene od različitih osoba. Već spomenuti Baro Bettera bio je pučanin. Upoznajmo sada kako na taj problem gleda vlastelin Paolo de Bassegli Nale de Gozze. On je 1820. napisao raspravu, koja se sačuvala u rukopisu. Njen sadržaj je objavio Roller. Gozze vidi među zemljoradnicima tri sloja: 1) polovnici, — 2) zemljoradnici koji uzimaju zemlju na uvjet, — 3) kmeti. »Kmeti, kojima gospodar zemlje daje kuću za stanovanje i komad zemlje veličine 400 kvadratnih koraka (dijelom obrađene, dijelom neobrađene) pored zemlje na obradu, od koje kmet daje kao i ostali zemljoradnici dio ploda kao zakupninu ... Kmet koji je od gospodara dobio kuću i vrt, morao je kao poklon davati 90 radnih dana godišnje, ali ne lične službe, već jedne osobe od njegovih ukućana iz te kuće i vrta. Ali ti radni darii nisu »Rabota« kao što je to uobičajeno u mnogim krajevima našeg imperija, kaže pisac, već je taj radni dan plaćen. Plaća mu je utvrđena od osobe na dan s dva kutla vina, 30 unca kruha i jedan kutao variva... Kmet je sa svoje strane bio dužan gospodaru jedno priznanje za vrt, poklon, koji se sastojao od nekoliko komada jaja, nekoliko pogača ili jarića, određen doduše u naturi, ali su se mnogi sporazumjeli da ga daju u odgovarajućoj vrijednosti u novcu« (Roller, 13). U Bogišićevoj biblioteci u Cavtatu pod signaturom Us 86 nalazi se rukopis »Sistema contadinesco nel territorio deH'antico governo di Ragusa«. Prema godinama u njemu spomenutim pisan je najranije 1847, JQ Arhivski vjesnik 289