ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 409

koje je u njegovu tekstu proveo Garašanin prerađujući ga u svoje »Načertanije« izlazi izvan okvira problema koji se ovdje obrađuju.

68 Da se u slučaju »Načertanija« radi u stvari o Zaehovu »Planu«, dokazao je već Stranjaković,

69 a da je Garašanin svojim izmjenama utisnuo tekstu »Plana« velikosrpsko obilježje konstatirao je, protivno Stranj ako vicu, već J. D. Mitrović.

70 S obzirom na daljnji razvoj tajne politike Gajeve do 1848. svakako je potrebno pažljivije razmotriti one dijelove »Plana« koje je Zach unio u dogovoru s Gajem, a koje je Garašanin izostavio. Poznato je da se to prvenstveno odnosi na IV poglavlje »Plana«, kojem je Zach dao naslov: »Otnošenje Serbie prema Horvatskoj«.

71 Razlozi zbog kojih je upravo to poglavlje u »Načertaniju« izostavljeno ne mogu se pouzdano utvrditi. Svakako je pretpostavka da je to Garašanin uradio iz obzira prema Austriji

72 neopravdana, jer spis nije bio namijenjen javnosti. Osnovni razlog može se tražiti samo u cjelovitoj koncepciji Garašaninove politike, koja se u svojoj praktičnoj primjeni morala nužno ograničiti na teritorij Turskog carstva. Pored toga, tekst IV poglavlja, po svom razmatranju ilirizma i Gajeve uloge u njemu, znatno odudara od programatski zasnovane cjeline spisa. Ako bi se taj nedostatak i dao ukloniti odgovarajućim stilističkim promjenama, njegova se polazna točka nije mogla sadržajno uskladiti s Garašaninovom koncepcijom »opšteg sojedinjenja sviju Srbalja«, koja u Bosni i Hercegovini nije poznavala drugi narod osim srpskoga. A Zachovo poglavlje, naprotiv, počinje s konstatacijom da je Bosna »srednji« tj. središnji »člen« u srpskohrvatskom savezu, pa »sledovateljno« moraju unjoj »horvatski i srbski upliv jedan pored drugog uvek u harmonii zadržani [... ] biti«. Pri tom Zach odmah napominje da se politika iliraca ne protivi priključenju Bosne Srbiji, pa je o tom pitanju potrebno samo »sporazumlenje sa najvažniim horvatskim patriotima«. Pošto je, nadalje, konstatirao da je »posle padenja Obrenovića cela ilirska partija (potcrt. u originalu; J. Š.) odma k novom stanju stvari u Srbiji pristupila«, Zach je »ime Ilirizma« na taj način objasnio kao da ono »savez sviju južnih slavena u jednu državu označava«. Tu, pak, državu Gaj, navodno, ne zamišlja kao »ilirsko, kraljevstvo« nego kao " Pored dviju rasprava V. Začeka navedenih u bilj. 33 i 64, te rasprava V. J. Vučkovića: Prilog proučavanju postanka »Načertanija« (1844) i »Osnovnih misli« (1847), Jugoslov. revija za međunarodno Dravo VIII, 1961, 49—76, i druge navedene u bilj. 67, za upoznavanje geneze i značenja »Načertanija« važni su od novijih radova osobito ovi: Radoslav P e r o v i ć, Oko »Načertanija« iz 1844. godine, Istorijski glasnik, 1963, br. 1, 71—94, i Nikša Stančić, Problem »Načertanija« u novijoj literaturi, HZ XXI—XXII, 1968—69. — Netočna je tvrdnja Durković-Jakšića, Pierwszy agent, n. dj., 4, da je politički plan Zachov, koji on navodi pod poljskim naslovom »Naczertanie, lub kilka slow« istovetan s tekstom poznatim kao Garašaninovo »Načertanije«. Budući da je već Stranjaković (Spomenik SAN, 74) upozorio da se radi o jednom drugom rukopisu iz početka g. 1845 (usp. o tom pitanju 1 Začek, Češko i poljsko učešće, 50—51), ne stoji tvrdnja Durković-Jakšića (Srbijansko-crnogorska sarađnja 69, bilj. 305) prema kojoj je on »još 1938 ukazao na činjenicu da je Zach napisao t. zv. »Načertanije«, a otpada i napomena R. Perovića, n. dj., 71, da je Durković-Jakšić već prije otkrića Zachova »Plana« 1939. »naslutio da je pisac Načertanija Zach«. *> Dragoslav Stranjaković, Kako je postalo Garašaninovo »Načertanije«, Spomenik SAN 11/70, 1939. 70 Jeremija D. Mitrović u Glasniku profesorskog društva XIX, 1938, 298—300. " U izdanju Stranjakovića (bilj. 69) str. 92—96. 72 Vučković, Učešće Hrvata, 55. — Činjenica da je Garašanin izostavio jedno cijelo poglavlje Zachova teksta pobija daljnju pretpostavku Vučkovića (n. dj., 54) da Zach nije u svoj »Plan« unosio ništa bez »saglasnosti« Garašanina, pa ni odjeljak o Hrvatima. 409