ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 40

Talijani posle ovoga omekšavaju, i Amerikanci su počeli posredovati između nas i njih. Amerikanci su rekli: da su Francuska i Engleska ovlastile Vilzona da traži izlaz i rešenje da bi se i oni oslobodili obaveza Londonskog ugovora. Došlo je čak i do neposrednog ugovora[!] između njega (g. Trumbića) i Orlanda posredovanjem amerikanskim i kroz to posredništvo. Izlaže kako je to pregovaranje teklo i obavljeno (u dve sobe, ne sastajući se). No da od tih razgovora i uopšte pregovora i preko posrednika nije moglo ništa biti jer su prêter ani zahtevi Orlando vi to ometali. Maja 29. o. g. amerikanska delegacija (bez Vilzona) pozvala je našu delegaciju na razgovor o Jadranskom pitanju. Na tom sastanku su Amerikanci kao posrednici izneli granicu talijansku do Voloske, tako da želj.[ežnička] linija k sv. Petru ostaje izvan te granice (pokazuje na karti), a za Rijeku stvoriti jastuk državu

27 vladanu komisijski za 15. godina, nakon koga vremena izvršiti plebiscit; za ostrva (pokazuje na karti) učinjena je takođe podela i povučeno razgraničenje; koje je već tada saopšteno vladi u Beogradu. Naša je delegacija 31. Maja dala svoj odgovor i rekla: da ono što se tim aranžmanom daje Italiji naše je; no da možemo primiti granicu Raša, da na jastuk državu koja se stvara od naše zemlje i našeg naroda pristajemo načelno ali sa uslovima promenjenim, koje smo uslove i dali; na izdvajanje Zadra

28 iz naše države i naših ostrva ne pristajemo, sem da se dadu Ligi Nacija, a kad se u svoje vreme glasa kome će pripasti, da se može glasati samo za pripadanje Jugoslaviji ili Italiji, a nikako za zasebno stvaranje kakve države. Uz to je uneto i pitanje o brodovlju. Tada se delegacija naša odlučivala koju će liniju smatrati za poslednje popuštanje i otstupanje. Ona je bila: Od Julijskih Alpa na Rašu u Istriji (pokazuje na karti tu liniju), po kojoj suverenitet Italije ne prelazi preko istočne polovine Jadranskog mora. Toga se delegacija sve do danas držala. Ti to ni

29 kad je došao počeo je sasvim promenjenu politiku onoj Sonina i Orlanda;

30 s najvećom ljubaznošću prema saveznicima i konferenciji izbegavajući da pominje Londonski ugovor. Kad je došlo pitanje Bugarske pred Vrhovni Savet Titoni je stupio u dodir sa Venicelosom; postaje referentom za Trakiju, a za tim se njin sporazum preneo i na M. Aziju. I dok je Titoni u početku bio sa Amerikancima u pitanju Trakije, usled sporazuma sa Venicelosom ostavio ih same. Na taj način Venicelos za Grčku dobija zapadnu Trakiju, Dodekanez, razume se i Smirnu, iz Albanije Korču i Argirokastro. Kod Velikih Sila Titoni će u tome pomagati Venicelosa, a ovaj opet njega. Očekuje se šta će i kakvu će misiju Amerika imati u M. Aziji. 27 O riječkoj državi vidi: F. čulinovič, Riječka država, Zagreb 1953, XII + 260. 28 Bliže vidi: A. Mitrovič, Zadarsko pitanje na konferenciji mira. Od otvaranja konferencije do potpisivanja mirovnog ugovora sa Nemačkom, Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu VII—

1 (1965). 29 Tommaso Tittoni (1855—1931), italijanski državnik i diplomata, juna-novembra italijanski ministar inostranih delà i šef delegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. 30 Vittorio Emanuele Orlando (1860—1952), italijanski političar, jedan od predstavnika liberalne buržoazije, 1917—1919. predsednik vlade. 40