ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 36

pisati je, a da se ne izlažemo nikakvoj opasnosti, osim što bi po čl. 26. istupili iz Lige Naroda. On je duboko uveren, da smo mi obezbeđeni da nam se u buduće nove kakve obaveze nametnu bez našeg pristanka. On se s pravnog gledišta slagao i slaže sa g. SI. Jovanovicem, ali je sa političkog gledišta našao razloga izjasniti se za potpisivanje. Dodaje, da on smatra da smo u pravu, ako nam se što iz policijskih prava Lige Naroda, čini nepravo, ići na tribunal Lige Naroda. Naš je položaj u konferenciji bio jak i simpatičan, jer je nosio obeležje borbe za pravdu i pravicu, i naročito u borbi proti vu Italije, a sada kada idemo protivu Vilzona, čiji zahtevi, po njegovom govoru, idu na to da se obezbedi svetski mir, mi usled toga položaj svoj činimo slabijim. Taj bi nam se položaj popravio potpisivanjem. Nepotpisivanjem pak, mi se izlažemo da nam se u pitanju granice učine velike štete. Istina je, da nam je teritorijalni blok priznat, ali to ne znači da su sva pitanja granična sa Mađarskom, Austrijom, Italijom rešena. Šta će biti sa ostrvima, šta sa Albanijom, a šta sa Crnom Gorom? Rešenje tih pitanja povoljno, da bi dobili dobre granice, izvršenje unutrašnje konsolidacije može biti tek, ako se ugovor i konvencija podpišu. Ne slaže se sa g. Jovanovićem da bi Liga Naroda imala dužnost da brani integritet naše države i posle ne potpisivanja. On na protiv, misli, da ako ne potpišemo, mi se u tu odbranu ne možemo nadati, jer se zemlje naše sjedinjuju i daju baš pod Vilzonovim uslovima o zaštiti manjina. I baš iz tih pravnih razloga, treba potpisati, a osim toga i iz političkih razloga, koje je izneo g. Trumbić. Osim toga on nalazi, da bi nepotpisivanje štetno uticalo i na unutrašnje naše prilike. Potpisivanje bi nas okrenulo konsolidovanju naših unutrašnjih prilika, koju konsolidaciju izvesni elementi, žali Bože, zemlji ne žele, i oni bi bili opasni baš kad bi osetili da ne uživamo zaštitu Velikih Sila. Budemo li osamljeni, ti će elementi podupirani sa strane razviti živu agitaciju i javno zaklanjajući se za to da rade baš u pravcu potpisivanja ugovora. Još jedan razlog je za potpisivanje. On se tiče onoga našega naroda što ide pod Italiju. Mi smo se tada kad je oko 400.000 duša našega naroda pripalo Italiji usprotivili tome. Tada se nama reklo: da se nama čini velika nepravda, ali da to zahteva Vilzon u interesu mira, jer se Italija mora zadovoljiti, a naše Kraljevstvo ne srne doći u sukob i protivnost sa Vilzonom, a sada, gde se ne radi o tako krupnom pitanju kao što je otuđenje 400.000 svoga naroda, mi ne bi[smo] smeli izazvati taj sukob, jer je sada nešto mnogo manje, i ima izvesnu principijelnost. Grčki predlog ne bi doneo željene rezultate o zaštiti manjina, jer se najveći deo naroda né bi selio i takav projekt možda je za Grke dobar, a za nas je bolja konvencija koja se predlaže. Iz svih tih razloga, on je za potpisivanje ugovora i konvencije jer bi se nepotpisivanjem stavili u vanredno težak položaj. G. Smodlaka. Ostavlja pravnu stranu ovog pitanja i izlaže samo političku stranu njegovu. 36