ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 37
On je složan sa svima ostalim članovima u tome: da Makedoniju treba izdvojiti i očuvati ispod odredaba konvencije, jer je ona ranije pripala Srbiji, r ne srne se pustiti da je Bugari razrivaju agitacijama. Složni su svi u delegaciji da je makedonski jezik, naš jezik. Složni su svi i u tome, da se za Makedoniju, ne može dobiti nikakva kompenzacija, kao ni za Jadransko pitanje. Samo je razlika u metodama. Svi su bili složni da se iz konvencija izbace odredbe koje uključuju i Makedoniju. Naročito je ta sloga bila potrebna, da se ne bi videla nikakva razlika. Ali je ta sloga morala da prestane kod pitanja o potpisu. Jedni su bili da se potpiše ugovor i konvencija, a drugi da se ne potpiše. Oni, koji su da se potpiše, u koje ulazi i on (g. Smodlaka) misle: da bi i sami, iz osećanja pravde, jednakosti i u dobu demokratskom dali baš ono, što se konvencijom traži. Nije nam baš pravo, što nam se to propisuje, ali to što se propisuje mi bi[smo] i sami činili. Činili bi[smo] jer jednako tretiranje građana i ravnopravnost donose zadovoljstvo građana i time se jača sama država. Činili bi[smo] to i zbog spoljne politike da dobrim radom i konsolidovanom državom steknemo glasa i prijateljstva, pošto Rusije, koja je do skora davala zaštite Srbiji, više nema, i sada u Velikim Silama kulturnih i demokratskih naroda, koje su u Ligi Nacija, moramo imati jemstva za svoju budućnost. Drži, da je teško moći biti i u Ligi Naroda i ne potpisati ugovor i konvenciju u šta neki veruju da je to moguće. Ona je istina postavila kao glavni svoj cilj da spreči ratove, ali je istina i to, da se zaštita manjina smatra kao uslov za održavanje svetskog mira. Razlaže, da konvencija neće doneti nikakve štete u Makedoniji. Makedonac je realan, videće, da je sad Jugoslavija ono u šta on ima da se uzda a ne Bugarska. Ako je u prošlosti bugarski pop, učitelj i komita mogao tamo da pravi nered, to sad neće moći biti, jer neće naći odziva kod onog naroda koji je video da smo mu bliži od Bugara, da smo jedno, i sa kojim će se narodom trezveno i (dobro) pametno upravljati da je zadovoljan. G. Sv. Pribićević, ministar, misli, da'baš ni po samoj konvenciji u Makedoniji Bugari ne bi imali pravo na otvaranje škola, jer tamo bugarski jezik nije, a ni na crkvu svoju, jer su i Bugari pravoslavne vere, i ako u Bugarskoj šizmatici. G. Smodlaka objašnjava, da je on tretirao ovde najgori slučaj, koji bi možda iz interpretacije konvencije proizišao, ili mogao od nekuda proizaći, — slažući se inače da Bugari u Makedoniji nemaju pravo ni na odvojenu crkvu, niti na svoje škole, pošto njih tamo nema u istini. G. Pav. Marinković, ministar, drži da i same Velike Sile neće u primeni ove> konvencije ići na to, da otežavaju jedno stanje legalno i pomažu zaplete i anarhiju, što bi bilo ako bi se Bugarima povladilo u otvaranju škola po Makedoniji, koje bi bile leglo komita i propagande proti vu naše države. G. Dr Kramer, ministar, misli, da će u Makedoniji, i ako nema Bugara tamo, naći se ipak u nekim mestima bar po nekoliko đačkih roditelja potpomognutih sa strane Bugarske da traže otvaranje bugarske škole za 37
