ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 349

[229.] što je Domovini svojoj dužan? zaisto neznao, niti ju je poznao; — jer ščim berže oslobodio se je od dëtinstva, da je mogao belo od càrnog razlučiti, već je počeo u tudjoj Domovini uvežbavati i poznavati ju bez da bi od svoje makar najmanje, pojam imati mogao, ali nit je mario, buduć bio je ob tom u mladosti već zaslëpljen, za kojim mnogi zmed nas žaluje današnje vrëme. — Tulikom zlu i nemarnosti Domovine akoli tko pitao, da tko je krivac bi mu odgovorio za zaisto nije nitko više kak majka dečice, svoje jer ako je ona čvarsto u pamet darziju, i sledi ju svakad k-razumu dojdu koja su od materah svojih u mladih danih čuli, osebito ako ih za dobra spoznaju, zaisto bi još ovaršče gojih ljubav pramu Domu dočim smo u njem rodjeni, odhranujemose, i življene doveršujemo. Spazeći anda od kak velike hasni je Domovini ženski spol u svih starih jamčiti i žuditi moramo, da one što barže upali ju se i primeju ljubav prama domovini; čez kratko vrëme moćiće se naša sviuh skupa Slavjanah mati s-nami ponositi tak, kak bašća nakitjena, svakojakim dragocënim sadom i mirisnim cvitjem; svakom bo ondaj će biti poznana Domovina po nešto, koi kada k pameti saveršenoj dodjemo još bolje i u drugom smislu ćemo ju poznavati i cëniti. — v Rekoh V. Dragelj m p. Blagajnik Nadalje u istoj sëdnici većali su Gospoda Članovi, koi bi dan sabore zaključili, buduć da se za drugoga polet ja izpite pripravljati moraju, i tako bi ustanovljen rok na 14 Lipnja. — U Zagrebu dne 24 Svibnja 1846. < Franjo Latković Podbilježnik Dne 31. Svibnja deržan sabor, kojega bolestju preprečen Gospodin Fiskus Danilo Garapić govorom svojim urednim otvorio nije. U istom Saboru pročitan bi službeni list od Dra Petra Stiića kao odgovor na službeno pismo poradi knjigah pisanomu 3. Svibnja 1846. — [230.] Dne 7. Lipnja otvoren sabor govorom izvornim Gospodina Predsednika: Mila Bratjo! Imade trenutaka, kad taknuto sàrce čoveka čarobnim nekim glasom najtajnija svoja ćutjenja svemu širokom svetu odkriti bi htëlo; u takovom trenutku uzhiti mu se uzvišena duša u višje krugove mislih i ponjatjah, — i čovek reći bi postane odvažan za pravac, kojim je sva svoja priašnja upravljao ili ostaviti ili promëniti ili na novo ga utvàrditi i obodriti: Svetu ovu istinu spoznao samonomadne, kad obljubljeni govor milog našeg Druga i Blagajnika sve nas kao u nëku smeću postavi'. Svaka slava bila je kao Sveta nëka iskra tinjajuća u tronutoj grudi i izuštjena podžigala je sèrdca, i razjasnila najtajnii kutić savčsti. Govorio je verni naš drug, o gadnoj opačini, koja po njegovom mnenju pod349