ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 348

perivoji, kad već tako usahnu, da nit je više od one visine nada kroz kratko vrëme, ku su prie obstirali, kamoli odveće; — ali eto ti najedanput iz njegovih žilah pustuse iz nenada drugi, odkojih se može nadati mnogo bolje napredovanje ko od pàrvih! zato i ja kao radostjum prisiljen nëkuliko progovoriti ću rečih o slavi ženah, buduć o tom nije još ni jedan na kuliko se ja sećam govorio: Ljuvezna i izobražena Gospodo! nedvojim, da svakom izmed Vas poznat je duh ženah ponešto: zato hoću da samo na kratkom ob tom govorim nëkuliko besëdah. Već u starinska vremena duh ženah bio na tuliko izobražen da su čitava del ja izpisale nekoje, kao na primer jedna Poljakinja Karš, koja kad nebi bila mogla živleti kot se pristoji za razumno stvorenje, buduć joj je Tkalac muž bio, pak sve zapio, štogod je ona imala i on zaslužio, počela je pisati i izdavati knjige stakovim uspëhom, da su ju, dočim je muž njezin u vojsci bio, u glavnom gradu svuda u izobraženih i domorodnih obiteljih priateljski primali i vidjali; a nekoje pako pustivši Knjige primilesu oruže u ruke, da se uvežbavaju, kako bi • [228.] laglje napastim nepriateljah suprostavile se, ako bi od velike nužde bilo. Ali zaisto nisu se privarile buduć kad bi Rimljani jednoć navalili sa svim silam na naše Pred je, da ih ali unište, ali pod svoj jaram sprave, i tako svoje kraljestvo razprostrane: naši Predji sa svom moćjom takodjer su im se suprotstavili, ali spazeći, da nećeju nadvladati tuliku silu, pobeći su hoteli, da tako s-begom barem život svoj občuvaju, nego u zao čas, jer ščim bi oni počeli bežati, spazeće žene uzelesu u ruke koje motike, koje sikire, koje puške, da pače nekoje iste kose svojih sinovah i muževah, pak alarmom navaleće na te nepriatelje Domovine usta vile su bežeće svoje muže s-nagovaranjem, da je bolje pošteno poginuti, kak da budu posije sužnji Rimljanah tancali kako oni budu zviždali, to čuvši nëkoji s velikom vatrom navalilisu na nepriatelja, one pako žene, koji nebi ganjeni zarad potištenja duha i prevare Domovinom i Slobodom, potukle su ih zato najviše, da im sramotu nezadaju i drugim, koji su bili pripravni opet za slobodu boritise sumnje za preobladanje neuztokujući nepokažuju, i tako goreće za dom i rod preobladaše neprijatelje, što se nebi bilo nadati, a još manje slučilo, da nije bilo vatrenih ženah, kojim je domovina najviše blago, i za koju su sve pripravne žertvovati. — Nadalje promotrimo mnogo štovana Gospoda! Spartanke, koje su bile u duševnih i tëlovnih stvarih tak na glasu, da su ih muževi u mnogih stvarih više cënili ko sebe, one bo suse tako uvežbavale s oružjem i s-Knjigom, kao šivanjom ali s predjom. Ovo preštimanje spazeće Gàrkinje jednoć, kad su došle u Spartu, govorile su posmijavajući: Vi ste jedine, koje gospodujete nad vašim mužma, na. što su pak Špartianke odgovorile, mi smo bo takodjer jedine koje muže radjamo. — Ovo dakle izobražena Gospodo Članovi! ako pažljivim i bistrim umom promotrimo, ufam se da će svaki izmed nas dopustiti, da ženski spol morebiti domovini od velike koristi u svih stvarih tak duhovnih kak tëlovnih, što nam i Špartianke svedoče, ščim bo one su duh svoj pokvarile, i zanemarile domovinu, zanemarili su ju takodjer Spartianci, buduć ih nije imao tko iz malih noguh na ljubav Domovine poticati. Svaki je izmed Vas bez dvojmbe već okol pete godine života svoga, da bolje rečem, ščim berže mogao je ustmeno udionićtvovati. znao je, da je tako baš kakgoder u 20 ali u 30, buduć nas je mati već u tom u mladosti uputila? ali 348