ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 341
čestita Gospodo razsuditi, — nu to valjada nitko odvojiti neće, da nam obe veliku korist, veliku slavu pružaju, zato to niti napominjati neću, nego taki prelazim na ono, koja smo mi dužni gledeć na nje izveršivati: — Što se perve indi t.j. Ilirie tiče, nju s detčinskom ljubavju gèrliti, proti nëpriatelju braniti, blagostanje i [Jedna riječ precrtana — nečitljiva] slavu njemu, da ju i strani uvide, promicati i osvëtlavati bez svakog obzira, rečju: za nju živiti i mrëti moramo, -r- ali kako ćemo ovo predzadnje promicati? dabome s krikom i vikom po sokakih, s razbijanjem po nočih, rečju: s klatarenjem ne naprëd, nego natraške stupat ćemo; jer k tomu potrebna je neutrudljiva marljivost, osobito kod nas, koji smo se jedva pred nekoliko godinah zdizati počeli, — k tomu indi potrebno je, da svaki u svog dëlovanja krugu čim najviše učiniti nastoji, tergovinu promicati, poljodëlstvo pobolšavati, s čednim deržanjem drugim primëer dati, nad sve pako svojim izobraženjem literaturu i ćudorednost podpomagati svaki izobraženii gradjanin da si za dužnost smatra, mi pako; [218.] buduć da sada neimamo drugi posao, moramo marljivo školske i ine znanstvene knjige čitati, dare uma razvijati, i u slogu se uvežbavati, da bi se danas sutra (u) i na nas sladka naša Iliria koliko toliko osloniti mogla, — koji bar ova točno izveršuje domorodac u užem smislu reči se može Gledeć na Slaviu k izveršivanju dužnosti naših jedini je put uzajemnost slavjanska, koja nam nalaže: da bi svaki između nas ostala slavjanska narečja t.j. češki, poljski i ruski naučiti se tèrsio, knjige slavjanske ljubio, kupovao, čitao i tako u duševnih silah š njima jedan narod sačinjao; jer kano što Sel j an u svojoj literaturi ilirskoj veli (na str. 46) »Ilir neka nebude samo Ilir, nego Slavo-Ilir, neka ljubi i čita ne samo ilirske, nego i poljske, češke, i ruske knjige« i taki dodaje: »Samo onaj, koji ova četiri glavna narečja razumie smio bi se punim pravom pera prihvatiti, i slavjanskim spisateljem biti«. — Neću dalje o toj uzajemnosti slavjanskoj govoriti, stranom, jer bi Vam još dugo dosađivati morao, stranom pako, jer se nadam, da će se koji drugi, koga je Bog s boljom sposobnostju nadario, tèrsiti o tom obširnije progovoriti, ja još samo to dodajem, da u uzajemnosti toj najgorljivii moramo biti, ako smo radi vrëdni postati slavnoga i prekrasnoga imena Slavjan, iliti Domorodac u širjem smislu. — Ako indi neželimo si vidi ti jalovu Slobodu, ako si neželimo veći ti ukor i nehotice u dogodovštinu zabilježiti, ako neželimo, da bi nam potomci pepeo isti u grobovih proklinjali, budimo domorodci, budimo slavjani. — Rekoh Zatim zaključeno: da se za Gospodinu Ilii Gvozdanoviću preminuvšemu 16. Ožujka pogodjen zèrnom nesmiljena tudjina na Reštauracii Zagrebačkoj 29. Serpnja, za večitu uspomenu revnosti njegove, kojom je on vazda Slavno ovo Družtvo podpomagao, i kojemu je ne s manjom koristju Dvë godine predsëdio, u obćinski Biležnički Upisnik Spomenik stavi, i težku ovu zadaću uzeti na se Gospodin Predsednik blagoizvolio je. — Posle toga biahu »Zakoni« pretreseni. [219.] Dne 25. Ožujka deržana bi Izvanredna sednica, u kojoj biaše nastavljeno pretresanje »Zakonah«. 341
