ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 330

tim dugo čekali nebudemo, jer naravno za skorom naskoro mora osvanuti dan, gazili smo i mi po mrazu i ledu se sklizali, kog vendar topao jug predade besnoj buri, nekoga odvede tamo gde ga mesto ide, pak nam je osvanulo blago sunašce, i sja u dubljinu serca proderlo, i sada samo gledamo, kako cvate livade pune dišećeg cvetja, kako naši lepiri krila svoja razprostirati počimljedu, i jedan drugoga natërati nikad neprestaje i svakog germa pojavljujedu se slavulji pevajući slavu svojih pradedovah, naroda sebi srodnoga veličinu, njegove zgode sreću i nesreću; izkerčene su većom stranom bašće, u kojih revni vertlari zasadjuju lčpe ruže, od kuda sabiramo cvetje, i u košnicu snašamo, kog posle iz mesta u mesto prenašamo, dok na posledku med iz njega sladki neizcerpimo, kog nasitjeni drugima podeljujemo, i snama u vekivečnost odnosimo med ovaj kakogod je sladak, zaista stoji i kervavog pota, dok se sabere: istina je, prostranesu livade po kojih ga kupimo, ali pervo, negoga snesimo u košnicu, proći nam je kroz germje i šikarje, [203.] kroz ternje i kupinje, kroz klisure i planine, sve ovo nesmije nas ni malo prestrašiti tim * više, ako promotrimo, da u tom lovor neumerle u spomene kojom će nas potomci naši okruniti, je položen. I zaista, kuliko god putah stupim u ovaj sveti hram, mislim da se u mirisnoj bašci nalazim, u kojoj kudgod oči bacim, samo cvetje i ruže zapazim, ovo je dakle vert, po kom danom i noćju šetati, i neprestano miris razbojnog cvetja kupiti moramo, ovo je vert u kom u daljena biti mora svako preziranje, svaka meržnja, svako napadanje, pak samo bratska ljubav, medjusobna sloga, gospoduvati, što ako činili budemo, poslatće višnji svoj Blagoslov na nas, izobrazitićemo duh i oplemeniti serce, pak ćemo postati večni Članovi Domovine, izobraženi podupiratelji narodnosti, koja svakom pravom Sinu Domovine pervo i najsvetije blago biti mora. — Na posledku to još samo od Gospode Clanovah i ostalih slušaocah naj sniženi je poprositi postupam se, da mi oproste, što ne onako, ko što su očekivali, govor moj izveo nisam, i što im slepleno ovima nekoliko recima dosadjivati usudiosam se obećavajućim, da budući put kada probesëditi sreću imao budem, nečim ugodniim nje oveseliti tersitću se barem na toliko, da barem s- velikom nesterpljivostju čekali nebudu, ko što sada izgledavadu, hoćeli se tom smeću jedanput sverha približiti. Rekoh Zatim bi zaključeno, da se svaki izvorni govor na pamet govoriti mora, a prevod samo po volji. — Dana 22 Prosinca deržana 12 saborska sednica koju Gospodin Neboslav Šošsprevodom otvorio je, koji se naći može pod brojem 1. drugoga ništa važnoga odlučeno nije Dana 28 Prosinca obderžavana 13. saborska sednica, koju G. Neboslav Bastašić prevodom, koji pod brojom 2. viditi se može, otvorio je. Nadalje u ovoj sednici bi zaključeno: 1° Da se predbroji na knjigu »Pervenci« od Preradovića 2° Da se kupi knjiga »Duhovne pësme od Vicića.« 330