ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 328
shodištih ovih naših sa svim svega iz navade izajde, stidi će se bo mnogi izmedju G. Clanovah prevod ovdie govoriti, i ako ili sposobnost ili razpoloženje ili pako predmet mu manjka, kao što to višeputa biva za izvorni kakov govor napraviti, tako onda voli 20. kr. položiti, nego kakav znanstveni Članak prevesti, misli bo da se to s-njegovim umom neslaže. — Neću proti tomu biesniti, što u blagajnu doprinesu, već to samo napomenuti želja je moja, da ovim načinom svèrhu postići nikako mogućni nismo; postitćemo ju stranom samo što će mo moći na način takav broj knjigah povekšati, i tako nasliednicim našim veća sredstva pružit ćemo za postići lakše svarhu a što se nas tiče postići nikako ju nemožemo, jer izobraziti um i oplemeniti serce možemo samo Čitanjem i pisanjem; — pisanjem rekoh, a šta da pišemo? Knjige, diela kakova — za to sposobnosti neimamo još sada; moramo indi manjega šta poprimiti, da je ovako manjim uviežbavajući pripravljamo za većega što po primiti, zato pako postići po mnenju mojem najshodnie mi se vidi prevod, jer prevadjanjem prevoditelj tvoj struku hasan, što se njega samoga tiče imade, 1° uviežbavase u jeziku onom iz kog prevadja, u onom 2° u koga prevadja [200.] 3e po prevodu dobije styl bolji i ovo posliednje je najpotrebnije, za danas sutra spisateljem postati. — Ali ne samo što se njega tiče i prevoditelja tiče, ima korist, već takodjer Članovam, kojima prevod svoj priobći, korist veliku prouzroči, dade im bo priliku ono se naučiti, što oni možebiti čitali nebi poradi različitih okolovštinah. — I prevod po mojem mnjenju mnogo se mi shodnii vidi na s verhu našu, što svakog Člana najsvetia dužnost biti mora, nego bi izvorni govor, jer izvorni govor kad dielamo, negledamo na zakone blagoriečja, nego mislimo samo da što napravimo, samo da se kazni izbavimo, — Ovih iz uzrokah nakanih vam mila bratjo predstaviti mnjenje moje, da više nijedan bez govora biti nesmie, ili izvornoga ili prevoda, zašto molim vas zakuni ste se svi u (mojom) ovom svetom miestu svečano sa mnom, da će svaki, koji izvorni govor napraviti nemože, da će rekoh kakav znanstveni sastavak prevesti, što ako uradimo, bojati se ništa nemamo da nadvaditi dušmana našega najme neznanstvo najprč, ovim načinom postati će mo izobraženi Članovi Domovine što takodjer vëk öd nas zahtieva, tako radovat će se Domovina nad napriedkom sinovah svojih. Rekoh Vlad. Predoević U slied govora ovoga, buduć da si. ovom družtvu vlast pripada ne samo nove zakone stvarati, no i stare popravljati, zakon onaj skojim je svaki obvezan bio Član u slučaju ako govora nebi imao na svoj red, platiti u blagajnu 20 kr u srebru, bi u ovoj siednici ovako preinačen: svaki izmedju G. Clanovah mora na svoj red sabor govorom ili izvornim, koji po G. Biležnicih u protokol upisati se mora, ili prevedenim, kojega si sam takov [201.] na danom mu od G. Biležnikah papiru prepisati dužan je, i od njih kao rukopis spraviti se ima, otvoriti. — Boić Biležnik. 328
