ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 323

Gospoda, imamo dosta vremena, samo ga valja razdëliti, pak pri onom razdëljenju ma što bilo ostati. Ovu i ovu uru će učit stvari školne, koje su pàrve i najsvetie, zatim ću čitati, zatim ću si izpisivati, što sam čitao u kratko, sad ću to prevesti itd. I ovako Gospoda postignut ćemo malim trudom bez svake siile i uštarba zdravlja i zakona sveti cilj naš, zakoga nas je odabralo čovečanstvo, mi smo jedanput stali na stazu izobraženosti, valja nam dakle na njoj napredovati. Sveta je i slavna naša svàrha, puna je staza ova ternja i kupine, vijuse po njemu zmije otrovne pune jada i čemera: ali zajedno posipano je cvećem mirisnim, puna je slasti i razkošja. Kakva radost obuzima šarce čoveka, koi tisuć bratje svoje izvede, i izbavi od večne propasti, što nećuti muž koi uvrëdjenomu čovečanstvu rane zalečiti može? Kakovu radost nepoćuti duša onoga koji gonjen dobrotom sàrca, krëpostju duše potaknut, otire suze bëdnih, i teši u tugah i nevoljah plačuće? Velika je to zadaća, velika slast, koju blaženstvo samo izobražen ćutiti može. Povekšava izobraženost života onoga, polepšava i osladjuje. Ono gladi ljudem postupanje k- uzajamnom obćenju, uklanja iz sàrcah svu divjač, sirovost, nepristojnost, i time više posvećenih i izobraženih ljudih daržava jedna broji. Prosvëtljen i izobražen [191.] čovek nepometje i neprezire istina Bog zemaljska blaga i radosti, nego ih smatra samo kao sredstva k-svarti, [Ispravljeno slovo »t« i »h« »svarhi«] a ne svarhu istu, veće on blago nalazi u čistoj i izobraženoj duši, kudgod gleda po svëtu svigdë mu cvati radost; u hramu naravi gdë lëpota, gdë moć i mudrost višjeg stvoritelja ugleda; u družtvu izobražen čovek sad rečmi druge razveseljava, sada od njih bude razveseljen; Rečju jedna Kaplja duševne izobraženosti je skuplja i dragocënia, nego čitava jezera putenoga života, jer ova će sagnjiti i presahnuti, postat će prah i pepeo, — a Kaplja ova prelejat ćese u more veči(s>tosti, i bit će večna kao Bog, koji otac prosvëte i izobraženosti što od nas zahtëva veleć: Budite sàver's'eni, kao otac naš nebeski saveršen jest. I odovud mila Bratjo uviditi možemo, što je izobraženost, kakva slast je biti izobraženom, uvidili smo kako s malim troškom kako smalim trudom ovu sreću, ovaj jedini pravi zaklad sčitanjem, dobrim razdëljenjem vremena, spostojanom i odvažnom voljom udaljeni od dëtinskih i taštih praznobajkah ozbiljnim u svemu postupanjem postići možemo. I zato mislim, da neima u vas Gospoda moja koji bi mi zamërio tako na dosadjivanju s mojim govorom, kako i na smionosti kojom sam se usudio vas prem Vami jednak u svemu polag slabog mojeg uma nagovarati. Akoli mi tko zamëra, molim ga kao Brata neka Bratu oprosti: nisam ja kriv, što vam dosadjujem, no sàrce jedino, koje želi pomoći rodu, rodu razcviljenom, nenagovaram nikoga no obćim vam samo misli moje, što sam kao član Slavnog ovog Družtva, čim se ponosim i ponosit ću se do stražnjeg uzdaha obćiti dužan. Uspirimo indi svetu iskru znanja i izobraženosti; zakunmo se svetačno, da ćemo od dana današnjega odbaciti staru nemarnost, dëtinjsku šalu, i hladnokàrvnu nehaj nost za naučim [192.] te poprimiti se sa svim novimi silami, kao ljudi od oka ozbiljno svega što je lëpo i dobro. Naše vrëme razdëlit ćemo tako da najznatniim stran žartvujmo koristnim školnim naučim, zatim jednu stran Koristnjih Knjigah čitanju 323