ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 324

i časopisah, tretju izpisivanju i prevadjanju, a možebiti i izvornom poslovanju, a što nam od ovih, koja uzvisuju duh, te mu daje neku osobitu plemenitost i prednost, što nam rekoh od ovih, koja smo kao članovi ovog Družtva što najstrožie učiniti dužni, izostane ono stopram žartvujemo svetu i njegovom razkošju; I to kad činili budemo, mirna će nam biti savëst, veselo sàrce, jer će nam svedočiti da netratismo zaludu mladosti leta. Uzhitjen biti će duh naš, jer će biti uzvišen, i plemenit, ukrašen božanstvenim alemom, pred kojim tamne i u bëdni se pretvaraju prašak bogatstva i imanja zemaljska, te sjaju samo veličanstveni uresi večite sreće. Ovako i ovim načinom Gospodo moja odgovorit ćemo mi moći danas sutra visokom zvanju našem, kao naučitelji, kao izobrazitelji naroda, ovako pripravit ćemose dostojno za obnašat moći one goleme terete, za koje podnašati domovina nas hrani i odgaja. Ovako obskerbit ćemose spotrëbitim lčkim, skojim lečiti imamo rane uvrëdjenomu čovečanstvu. Ah što najviše ovako sigurat ćemo ju bedemi, koje nitko nikad niti razkoš, razsipnost i tmina predobiti neće biti kadar. Ovako oživit ćemo vse milione mile bratje naše sada u dubokom martvilu neznanstva čame, i okrutnim svojim zulumćarom kao slëpe orudje služe. Ovako utešit ćemo raztuženog na Karpatih Pësnika, koji pita »Ah gdë su ti narodi« Ovako, ovako utešit ćemoga i pokazat da smo mi oni za koje on pita »Oh tko će doći te zbudit iz ovih grobovah život novi? Da smo mi oni kojimi je dirnulo u sàrce naricanje njegovo. Pokažimo da nismo ostali gluhi z zdravimi ušesima, i slëpim zdravim očima, već da smo čuli trublju vëka koji otvara novu dobu, i novu sreću u sebi narodu slavjanskom; Da smo vidëli bëde i nevolje, rane i udarce, plač i uzdi[193.] sanje bratje naše, bratje nesretne i bëdne. Dajte, o dajte, tako vam slave dëdovah slavnih, š-njom vas zaklinjem i svetim prahom neumarlih prosvëtiteljah slavjanskih, ustanite primite život novi, i ravnajte misli, ćuti poslove k-slavi i k-Izobraženosti naroda, naroda, od koga za sada Europa neima većeg, ali neima niti sirovieg, — neka nam se prosvëti, neka uskarsne, i neka se klanjaju njemu, kojimi se on klanja sada, neka bude velik kao u tëlu tako i u duhu. U njem sunce nikad nezapada, — ah neka mu ovo sunce bude sunce prosvëte i izobraženosti!!! Rekoh Vlad. Hranilović Zatim odlučeno da se imaju Gosp. Knjižara postarati, za da se na riečnik Ilirsko-niemačko-talianski predbroj e. Dne .23. Studenoga deržan sabor i otvoren, Gosp. Andrie Laboša govorom sliedećim. Izobražena Gospodo! Mili Sučlani! Neimam zadosta riečih, skojima bi mogao izraziti onu ćut, koja mi napunjuje mladjahne grudi, dočim vidim, da se jur približio onaj blaženi Cas, u kojem mila bratjo! dozvoliste mi u ovom svetom miestu, u krugu čvarstih, koje u vas ne bez uzroka pazim, podporah blagostanja domovine naše, niekoliko rečih 324