ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 322

vornici, Pesničtvo polag kojih zakonah da sada napravimo pësmu svët bi nas izsmijao, i rugao nam se gore nego onomu seljskom učitelju, koji prilizat se hoteći svojemu pokrovitelju obeća mu, da će mu Magarca štiti naučiti. Učimo mi i druge velike znanosti mudrosti naravoslovja itd. načela, ali kako, skakvim uspëhom, ne da se nešto naučimo nego da postanemo mudraci, Dušeslovci, nravoslovski, da tako danas sutra pruditi možemo rodu i čovečanstvu; već da nepademo u drugi ali tretji red. Ovo je svakdanje iskustvo! Ali reći će te mi, to je tako uredjeno i mi raditi moramo, kao što namse zapovëda. Jest pravo kažete! Priznajem i ja žalibože sam to ko što vas svaki; ali me uči izkustvo i ko i vas svakog, ako se promisli da bi i inače moglo biti. — [189.] Da smo mi ikada pomislili o pravoj izobraženosti, da smo i kad pustili svetoj iskri, koja je potakla želju možebiti kad u nas u plan te pretvoriti, koji bi zgrijao sàrce naše na sve što je dobro lëpo i slavno, nevërujem niti samom sebi, da bi onoliko zlatih časah, koje u noriah? koliko vaša bratska ljubav i sterpljivost opominje. Da bratjo! nisam nakanio uvrediti time nikoga, ako istinu kažem pred vami, koji ste istine ljubitelji, no polag duše kazati mogu, da mi boli sàrce, kad u mnogih izmedju vas, veliku od naravi razboritost, bistro oštroumnje zrelu i razsudnu pamet, rečju sposobnosti, kojimi ih je Bog nadario, da bi mogli danas sutra u svojoj vàrsti pàrve zvëzde na vidokrugu slovstvenog našeg neba biti. Danas si osnovu napravi tu ću Knjigu prostiti, ovo ću prevesti, ono ću se na pamet naučiti i već bi mislio hvala Bogu došo je momak k-spoznanju najsvetiih dužnostih, uraditće nešto? ali žalibože! već sutra premisli si drugo, već mu se ono, što je jučer za najlepše deržao, najgardje čini, svoju osnovu promënu i vëtrasto od njega odstupi. Nëma u njem postojanosti, koju ipak svaki čovek treba kao oka u glavi. — Tuže mi se drugi i mi nismo još čuli filosofiu nismo čuli Teologiu, nemoremo čitati Knjigah, jer ih nerazumimo. Ali Gospodo i bratjo! oprostite ako nećete meni a vi oprostite bar Rodoljubu i članu, pitajućem vas, jeli leti mladi Slavulj ili druga koja ptica odmah kako opernati na veliki dub? Ne! mislim da će mi svaki razuman odgovoriti; nego leti najprie po šikarju po niskom garmju; majka narav ustrojila je u svemu, što je u njoj nëku sličnost, tako medju nami i pticami; mi kad pričmemo čitati neidimo odmah na velike knjižurine, na delà filozofička, nego ostajmo pri malih pripovëdkah, ništa zato akoje izvana napisano »Moralische Erzählungen für kleine Kinder« nepazimo mi na naslov, i nemislimo, da je to suprot našemu [190] značaju, ako takvu Knjižicu u ruke primimo, nije zaista, dapače na čest nam služi, jer upoznajemo sami sebe, da smo još u učenih stvarih dëca — a norse te ipsum, est maximiae artis. — Naći ćemo mi u ovakovih knjižicah mnogo, i za serce i za duh izobraziti, naći ćemo mi u njih najkrasnie slike naravi, i da na kratko rečem, naći ćemo primëre za život naš ravnati putem Kreposti i istine. — Pred svim pako valja da smo postojani, što danas namislimo to valja da sjutra nezahitimo. Zatim ako hasan kakvu iz čitanja imati želimo treba dobro razmišljati stvari, koje čitamo, dobru Knjigu pet šestputa zajedno pročitati, ali reći će mi tko, da to je sve dobro, samo da imamo vremena, 322