ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 321

[187.] Smart ova bila bi smart nràvstrena (:phyzica) ali' smàrti ove se mi boj at nemamo. Smart naša ako bude (biti), biti će sramotnia, bit će zuhka bit će grozna, smart najme ćudoredna (moralis) Ove se bojati imamo bratjo! ova je ka nas raztužiti mora; tim bolje doćim svakim danom; spodobna požarljivom jezeru, koje podmuklo oko sebe podjeda daleko i dugo obale zelene, — otvara vrata šire jezera svoga. Netreba nam iskati razlogah daleko i dugo; ta poznati su svakom, koji su ma koliko boravi usmatranju otačbine svoje. Bacimo oko same u razeviljenu Domovinu našu zaderhtat će nam u grozi nad dubokim toli martvilom duševne izobraženosti nad tamnom onom sënom, koja nam zakriva još daleko, gosto sve, učem su prosvečeni i izobraženi narodi najviši stupanj postigli. Prosti naš narod cvili stranom nad teškim verigami robstva, većeg skoro negoli najdivljieg plemena divljih kanadarah; što milioni u karvavom potu mukom i trudom u godinu danah izkapa i izažme iz krile čarne zemlje, to jedan ručak razbludnog velmože ili razkošnog vlastelina jedva nadomesti. Dočim mislim na izvor svega zla, koje tàrpe bratja naša, naša, da dočim na zrok mislim, mislim zajedno i na udëlovanje. Zrok glavni je neizobraženost, golema nemarnost u podučavanju prostog seljana; Da ovo su rane u ovimi ranami neznadem ja bolje lëkare nego buduće učitelje naroda, a te u vas Gospoda moja mnijem da nalazim; zato vas molim dokažite mi jesamli promašio svarhu, ako govorim od bolesti pred lëkarim. Nisam tešim se u vas je nada za polaštice ove, zato mila Bratjo ugledavšise najprie u krug plača i uzdisajah bratje naše, — bëdan izmërite sile vaše, razveselite se nad visokim zvanjim vašim. I kad to bude, kad poznate tuge i žalosti njegove, uvažitćete, zvanje vaše; — i kada to tri parsta na sàrce promislimo, popitajmo bez svake nadutosti sav est našu, jeli smo što uradili za sveto zvanje ovo, jeli smo mislili i kad što se od nas očekiva; to kad razmislimo, zrelo i ozbiljno, osupnuti ćemose, porumeniti ćese od stida, jer odgovor na sve ovo biti će, — Učinili smo ništa! No ovdë znam da sam • [188.] nagazio na nešto, — Reći ćete mi, da sam bëdna i potištena varalica, da sam očiti i bezobrazni lažac, — Daj Bože! merzim na varalicu kao na vraga, a na lažea kao na Madjara, ali Švabu. Dane i noći tratimo u pripravljanju k visokom zvanju našem; Čitamo, učino, prolazimo jao na predavanju, Knjige su zabave naše; Jest istina i ko što ako se nevaram u priašnjem mom govoru kazah, čitamo mi i učimo, — ali za ispite bëdne, potrošimo 10 mësecih spodobni Razkošniku, koji proda u jednom hipu sve svoje imanje i blago, za da jednu samo bogatu opravu za svečanost, koja ima kazati, tko je najbogatii, skrojiti si dade, Svečanost dodje, on izjaši bogato obučen svët ga gleda i divi se blagu njegovom. — dva tri sata i svečanost prestane, vrati se kući, kita [Ispravljeno slovo »t« u »š« — »kiša«.] pane, odoru mu skvari, i on je bez odore, bez imanja, siromak uvëke, žar tva kàrvna svoje taštosti; I svët kojimu se je malo prie divio, i klanjao, upoznavši se sudbinom njegovom prezire ga i žali; ovom razkošniku spodobni smo i mi, koji deset mëseci kako rekoh potrošismo da jednu ili dvi ure kazat možemo da smo'junaci; Prodje izpit dva tri tjedna minu, ami stojimo oni opet smalom samo promënom, koji smo stajali pred deset mësecih! Knjige su zabave naše ali kakove? — koje ništa nevrëde, iz kojih se učimo jezik, bez da govorimo, Govorničtvo bez da smo i slabi go21 Arhivski vjesnik 321